Благоје Јововић
Благоје Јововић (1922 — 2. јуна 1999) био је борац Југословенске војске у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади, и човек који је извршио атентат на усташкога поглавника Анта Павелића 10. априла 1957. у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Ајреса.
Цитати[уреди]
„Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видио... почео да виче:
„Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку!”
Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим — боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видјети и онда му се мора судити! Да л' да га прибијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се... али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом. И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче:
„Јуре, Јуре!”
И пуца се према мени. Ја се окрени и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају — шта је било? Онако задихан, говорим им:
„Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се па пуцају на све живо!”
„Тај је луд или пијан”,
вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај.”
