Blagoje Jovović

Blagoje Jovović (1922 — 2. juna 1999) bio je borac Jugoslovenske vojske u otadžbini u Bjelopavlićkoj vojno-četničkoj brigadi, i čovek koji je izvršio atentat na ustaškoga poglavnika Anta Pavelića 10. aprila 1957. u Lomas de Palamoru, predgrađu Buenos Ajresa.

Citati

„Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, vidio... počeo da viče:

„Majku ti jebem srpsko-jevrejsku, komunističku!”
Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim — bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će vidjeti i onda mu se mora suditi! Da l' da ga pribijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se... ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom. I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu. Neko viče:
„Jure, Jure!”
I puca se prema meni. Ja se okreni i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom. Narod izlazi. Pitaju — šta je bilo? Onako zadihan, govorim im:
„Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se pa pucaju na sve živo!”
„Taj je lud ili pijan”,
vičem da me i oni sa prozora čuju. Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj.”