Пређи на садржај

Архиепископ српски Данило II

Извор: Викицитат

Свети Данило II, или Данило Пећки (око 1270 — 19. децембар 1337) био је православни 11. архиепископ српски, хришћански светитељ и књижевник.

Цитати[уреди]

„И кад мину неко време по овоме, богоугодна мисао се појави у срцу ове блажене госпође Јелене и рече: „Ево видим очима мојим храмове божанствених цркава, све које подигоше христољуби људи од почетка у славу Божију, а себи у вечни спомен. И мени се приличи да се потрудим, јер Бог жели да створим храм у име пресвете Богоматере, неби ли ми она била измолитељница на судњем дану".”


„И по овоме, узљубљени опет ми долази слово хвале које се диви житију овога благочастивог господина мојег превисоког краља, колико га сачува Бог неповређена од погибељи које су наилазиле на њега. Јер уста у та времена у земљи бугарској кнез неки именом Шишман, који је живео у граду званом Бдињу, држећи околне стране и многе зeмље бугарске. Од овога пак ђавољом злобом би завист на отачаство овога благочастивог. Јер се мишљу својом узнесе високо да подигне силу своју на овога христољубивог; јер нећу рећи силу његову него лупешке дрскости којима сам би поруган.”


„И тако заповеди превисоки краљ свима војницима земље српске отачаства свога да се скупе на поље звано Добрич; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица, и лежи поред реке Мораве. На том пољу многи древни цареви страшне битке међу собом водише. Ту се и овај превисоки краљ, надаше да се бори са царем бугарским. И пошто се сабра војска овoга благочастивога и превисокога краља и много мноштво изабраних војника и кад се он беше спремио на рат очекујући долазак зломисленог цара, тако дођоше уходе овоме господину краљу говорећи: „Знано ти буди, превисоки краљу, да се подигао цар са силама својим од града свога славнога Бдиња од реке зване Дунав и иде у државу краљевства ти у место звано Земун и ту хоће битку да чини с тобом. И у тај час узевши превисоки краљ војнике своје и дигнув се на рат хитно пође према њему.”