Arhiepiskop srpski Danilo II

Sveti Danilo II, ili Danilo Pećki (oko 1270 — 19. decembar 1337) bio je pravoslavni 11. arhiepiskop srpski, hrišćanski svetitelj i književnik.

Citati

„I kad minu neko vreme po ovome, bogougodna misao se pojavi u srcu ove blažene gospođe Jelene i reče: „Evo vidim očima mojim hramove božanstvenih crkava, sve koje podigoše hristoljubi ljudi od početka u slavu Božiju, a sebi u večni spomen. I meni se priliči da se potrudim, jer Bog želi da stvorim hram u ime presvete Bogomatere, nebi li mi ona bila izmoliteljnica na sudnjem danu".”

„I po ovome, uzljubljeni opet mi dolazi slovo hvale koje se divi žitiju ovoga blagočastivog gospodina mojeg previsokog kralja, koliko ga sačuva Bog nepovređena od pogibelji koje su nailazile na njega. Jer usta u ta vremena u zemlji bugarskoj knez neki imenom Šišman, koji je živeo u gradu zvanom Bdinju, držeći okolne strane i mnoge zemlje bugarske. Od ovoga pak đavoljom zlobom bi zavist na otačastvo ovoga blagočastivog. Jer se mišlju svojom uznese visoko da podigne silu svoju na ovoga hristoljubivog; jer neću reći silu njegovu nego lupeške drskosti kojima sam bi porugan.”

„I tako zapovedi previsoki kralj svima vojnicima zemlje srpske otačastva svoga da se skupe na polje zvano Dobrič; to je polje divno i veliko u mestu zvanom Toplica, i leži pored reke Morave. Na tom polju mnogi drevni carevi strašne bitke među sobom vodiše. Tu se i ovaj previsoki kralj, nadaše da se bori sa carem bugarskim. I pošto se sabra vojska ovoga blagočastivoga i previsokoga kralja i mnogo mnoštvo izabranih vojnika i kad se on beše spremio na rat očekujući dolazak zlomislenog cara, tako dođoše uhode ovome gospodinu kralju govoreći: „Znano ti budi, previsoki kralju, da se podigao car sa silama svojim od grada svoga slavnoga Bdinja od reke zvane Dunav i ide u državu kraljevstva ti u mesto zvano Zemun i tu hoće bitku da čini s tobom. I u taj čas uzevši previsoki kralj vojnike svoje i dignuv se na rat hitno pođe prema njemu.”