Алис Манро

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Алис Манро

Алис Манро (енгл. Alice Munro; Вингам, Онтарио, 10. јула 1931) је канадска књижевница, која пише на енглеском језику. Добитница је Нобелове награде за књижевност 2013. и Man Booker International награде 2009. за животно дело. Такође је троструки добитник канадског признања Governor General's Award за фикцију.[1][2]

Цитати[уреди]

„Људи су радознали. Неки од људи. Они ће жудети да спознају ствари, чак и безначајне ствари. Они ће делове састављати, све време знајући да можда греше. Видите их уоколо са бележницама, где чисте земљу са надгробних плоча, читају микрофилмове, једноставно се надајући да ће опазити неравнину у времену, успоставити везу, спасити једну ствар од нестајања.

Можда ће, на крају, све погрешно схватити. Можда сам и ја све погрешно схватила.

— Пријатељ из моје младости ("Friend of My Youth"), 1990. [3]


„Прича није исто што и пут који се прати ... више је као кућа. Уђете унутра и останете тамо неко време, тумарајући уоколо и остајући тамо где вам се свиђа и откривајући на који начин су соба и ходници међусобно повезани, како се спољашњи свет мења када га гледате кроз прозоре. И ви, посетилац, читалац, сте такође промењени тиме што се налазите у овом затвореном простору, било да је он велики и комфоран или пун неугодних кривудања, било да је делимично попуњен намештајем или претрпан. Можете се враћати више пута и кућа, та прича, увек садржи више од онога што сте приметили када сте ту били претходни пут. Oна такође поседује и јак осећај о томе да је направљена зато што је сâма потребна, не само зато да би вас заштитила или очарала. ”

— Изабране приче 1968.-1994., 1996.


„Догађа се следеће. Оставите је по страни неко време, а онда повремено погледате по ормару тражећи нешто друго и сетите се, и помислите, ускоро. Онда она постане нешто што је једноставно тамо, у ормару, и друге ствари се нагомилају испред и преко ње и коначно тотално престанете да о њој размишљате.

Ствар која је била ваше највеће богатство. Престанете да о њој размишљате. Губитак какав некада нисте могли ни замислити, сада постаје нешто чега се једва сећате.
Управо то се догађа.
Ретки људи, заиста ретки, имају благо. А ако сте ви један од њих, морате га сачувати. Не смете дозволити да вас ухвате на препад и отму вам га.

— Бегунац („Runaway”), 2004.


„Запамтите да када мушарац изађе из собе, он оставља све у тој соби иза себе ... Када жена изађе, она понесе са собом све што се тамо десило. ”

— Превише среће („Too Much Happiness ”), 2009.


„У животу постоји неколико места, или можда само једно једино место, где се нешто догодило. А затим постоје сва остала места. ”

— Превише среће („Too Much Happiness ”), 2009.


„Учила је, прилично касно, оно што је изгледало да су многи људи око ње знали још од детињства: да живот може да пружи савршено задовољство без великих постигнућа. ”

— Превише среће („Too Much Happiness ”), 2009.



„Ствар је: бити срећан“, рекао је. „Без обзира на све. Само покушај. Можеш. Временом постаје лакше. Нема везе са околностима. Нећеш веровати да успева. Прихвати све, и тиме трагедија нестаје. Или трагедија постаје мање болна, и ти си једноставно ту, у сагласности са светом.“

— Драги животе („Dear Life ”), 2012.

Референце[уреди]


Wikipedia:sr
Википедија има чланак под именом: