Александар Солжењицин

Извор: Викицитат
Александар Солжењицин (1974)

Александар Солжењицин (11. децембар 1918 — 3. август 2008), био је руски писац, драматург и историчар, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године.

Цитати[уреди]

„Верујем да светска књижевност има моћ да помогне човечанству, у овим његовим немирним часовима, да види себе онаквом каква заиста јесте, упркос индоктринацијама људи и партија са предрасудама.”


„Имате моћ над људима само ако им не одузмете све. Али када човеку опљачкате све, он више није у вашој моћи - поново је слободан.”


„Овде, момци, живимо по закону тајге. Али и овде људи успевају да живе.”


„Она уметничка дела која су заграбила истину и представила нам је као живу силу — она нас хватају, приморавају, и нико се никада, чак ни у годинама које долазе, неће појавити да их оповргне.”


„Тешко оном народу чија је књижевност прекинута упадом силе. Ово није само мешање у слободу штампе, већ запечаћење срца једне нације, исецање њеног сећања.”


„Преварили су се, и увек ће грешити, који проричу да ће се уметност распасти, да ће надживети своје форме и умријети. Ми ћемо умрети - уметност ће остати.”


„Насиље, све мање осрамоћено границама које намећу вековна законитост, дрско и победоносно корача по целом свету, не обазирући се на то што је његова неплодност више пута у историји показана и доказана.”


„Излазимо из комунизма на крајње несретан и незгодан начин. Било би тешко осмислити пут изласка из комунизма гори од оног којим се ишло.”


„Нетакнути Божјим дахом, неограничени људском савешћу, и капитализам и социјализам су одбојни.”