Џорџ Елиот

Мери Ен Еванс (22. новембар 1819 — 22. децембар 1880), позната под псеудонимом Џорџ Елиот, је била енглеска књижевница.

Цитати

„Растуће добро света делимично зависи од неисторијских дела; а да ствари код тебе и мене нису тако лоше као што су могле бити, половина је захваљујући броју који су верно живели скривеним животом и почивали у непосећеним гробницама.”

„Моје сопствено искуство и развој свакодневно продубљују моје уверење да се наш морални напредак може мерити степеном у коме саосећамо са индивидуалном патњом и индивидуалном радошћу.”

„Сви имамо прилику да се сретнемо са сажаљењем, нежношћу, милосрђем, када смо мртви: само живима се не може опростити — само живима од којих се скидају снисходљивост и поштовање...”

„Царство тишине је довољно велико иза гроба. Ово је свет светлости и говора, и дозволићу вам да вам кажем да сте веома драги.”

„Најмрачнија ноћ која је икада пала на земљу никада није сакрила светлост, никада није угасила звезде. То је само натерало звезде оштрије, љубазно гледајући, као у знак протеста против таме.”

„Свака кукавица може да води битку када је сигурна да ће победити; али дај ми човека који има храбрости да се бори када је сигуран да ће изгубити. То је мој начин, господине; а има много победа горих од пораза.”

„Благословено дело помагања свету напред, срећно не чека да га ураде савршени људи.”

„Лаж је тако лака, истина тако тешка...”

„Чини ми се да никада не можемо одустати од чежње и жеља док смо потпуно живи. Постоје одређене ствари за које сматрамо да су лепе и добре, и морамо гладовати за њима...”

„У стара времена било је анђела који су долазили и узимали људе за руке и одводили их из града уништења. Сада не видимо белокриле анђеле. Али људи су ипак одведени од претећег уништења: рука је стављена у њихову, која их нежно води ка мирној и светлој земљи, тако да више не гледају уназад; а рука може бити малог детета.”

„За шта живимо, ако не желимо да отежавамо живот једни другима?”

„Образују нас они који нам верују.”

„Никада није касно да постанеш оно што си могао бити.”

„Благословен је човек који, немајући шта да каже, уздржава се од тога да нам то доказије бујицом речи.”

„Не желим само да будем вољенa, већ и да ми се каже да сам вољенa. Нисам сигурна да си ти истог мишљења. Али царство тишине довољно је широко после гроба. Ово је свет светлости и говора, и зато ћу себи дати слободу да ти кажем да си ми веома драг.”

„Не бисмо могли тако волети ову земљу да у њој нисмо имали детињство; да то није земља на којој свако пролеће изникну исти цветови које смо некад брали малим прстићима док смо тепајући седели у трави; исте шипурке и глогови у јесењим живицама; исти црвендаћи које смо звали ‘Божјим птицама’ јер нису наносили штету драгоценим усевима. Каква новина би могла надмашити ту слатку монотонију у којој је све познато и вољено баш зато што је познато? ”

„Ускогруд је онај ум који не може посматрати предмет из више углова.”

„А утицај њеног постојања на друге био је неизмерно распрострањен: јер растуће добро у свету делимично зависи од неисторијских дела; и то што ствари нису тако лоше за тебе и мене као што су могле бити, у половини дугујемо онима који су верно живели скривени живот и почивају у непосећеним гробовима.”

„Руже неће никада саме почети да падају с неба; кад желимо више ружа — морамо их засадити.”

„Која је већа ствар за две људске душе него да осете да су спојене за цео живот — да се јачају у сваком раду, ослањају једна на другу у свој тузи, служе једна другој у сваком болу, да буду једно у немим, неисказивим успоменама у часу последњег растанка?”

„Увек је кобно прекинути музику или поезију.”

„Кад бисмо имали оштар вид и осећај свих обичних људских живота, то би било као да слушамо како трава расте и како куца срце веверице, и умрли бисмо од тог хука који лежи с друге стране тишине.”

„И наравно, мушкарци најбоље знају све — осим онога што жене знају боље.”

„Ми смртници, мушкарци и жене, прогутамо многе разочаране тренутке између доручка и ручка; задржимо сузе и само побледимо око усана, а на питања одговоримо: ‘Ма ништа!’ Понос помаже; и понос није лоша ствар када нас наводи да своје ране кријемо — а не да рањавамо друге.”

„Чини ми се да никада не можемо престати да чезнемо и желимо док смо живи. Постоје ствари које осећамо као лепе и добре, и за њима морамо гладовати.”

„О да се придружим невидљивом хору

оних бесмртних мртвих који живе опет
у умовима оплемењеним њиховим присуством;
у пулсима које су покренули ка великодушности,
у делима смелога поштења...”

„Ни једно зло нас не осуђује безнадежно осим оног које волимо, којем желимо да останемо верни и из којег не чинимо ништа да побегнемо.”

„Живот тече без напора кад сам испуњена музиком.”

„...јер растуће добро света делимично зависи од неисторијских дела; и то што ствари нису тако лоше за тебе и мене као што су могле бити, у половини дугујемо онима који су верно живели скривени живот и леже у непосећеним гробовима.”

„Зар ово није прави јесењи дан? Управо она тиха меланхолија коју волим — она која чини да живот и природа ускладе своје тонове. Птице се договарају о својим сеобама, дрвеће се преоблачи у румене или бледе нијансе пропадања и почиње да посипа земљу, тако да ни наши кораци не поремете спокој земље и ваздуха, док нам поклањају мирис који је савршен лек за немиран дух. Дивна јесен! Сама душа ми је с њом венчана, и кад бих била птица, летела бих светом тражећи узастопне јесени. ”

„Само у агонији растанка погледамо у дубине љубави.”

„Мени је једна од најодвратнијих ствари у животу једне девојке то што се увек претпоставља да ће се заљубити чим јој је неки мушкарац љубазан...Немам никаквог основа за бесмислену сујету да умишљам како је свако ко ми приђе заљубљен у мене.”

„Авантура није изван човека; она је у њему.”

„Остани веран себи. Никад се не стиди да урадиш оно што је исправно. Одлучи шта сматраш исправним и држи се тога. ”

„Која је усамљеност усамљенија од неповерења?”

„Али оно што називамо очајањем често је само болна нестрпљивост неисхрањене наде.”

„Себичан — пресуда коју лако изричу они који никада нису искушали сопствену моћ жртвовања.”

„Наша дела нас одређују исто колико и ми одређујемо своја дела.”

„Животиње су тако пријатни пријатељи — не постављају питања и не упуштају се у критике.”

„Лепим речима ме не могу импресионирати; умем да видим шта дела заиста значе.”

„Подигни главу! Ниси створен(а) за пораз, већ за победу. Крени напред с радосним поверењем.”

„Људи су готово увек бољи него што њихови суседи мисле да јесу.”

„И заиста, грешке које ми, смртни мушкарци и жене, чинимо када инсистирамо на свом, могле би с правом изазвати чуђење да смо толико привржени тој слободи.”

„Уз новог човека може се започети толико тога — чак и почети бити бољи човек.”

„Не суди о књизи по корицама.”

„Бити песник значи имати душу тако брзу у опажању да јој ниједна нијанса не промакне, и тако брзу у осећању да је само опажање тек игра вешто уређених тонова на акордима емоција — душу којој знање истог трена прелази у осећање, а осећање севне назад као нови орган знања.”

„Наша дела путују с нама издалека, а оно што смо били чини нас оним што јесмо.”

„Благословен је утицај једне истински добре, волеће душе на другу.”

„Ако је младост доба наде, онда је то често зато што су старији пуни наде за нас; јер ниједно доба није тако склоно да мисли да су његове емоције, растанци и одлуке последњи те врсте. Свака криза изгледа коначна само зато што је нова.”

„Онај елемент трагедије који лежи у самој учесталости још се није уткао у грубе осећаје човечанства; а можда наша бића то и не би могла да поднесу. Кад бисмо имали оштро виђење и осећање целокупног обичног људског живота, то би било као да чујемо раст траве или откуцаје срчаног мишића веверице — умрли бисмо од те хуке која лежи с оне стране тишине. Овако, и они најбистрији међу нама ходају добро упаковани у сопствену тупост.”

„Сви смо понизни пред изненадним открићем чињенице која је сасвим угодно постојала, можда нас и гледала из прикрајка, док смо ми стварали свет потпун без ње.”

„Карактер није исклесан у мермеру — није нешто чврсто и непроменљиво. То је нешто живо и променљиво, и може оболети као и наше тело.”

„Не желим будућност која ће прекинути везе с прошлошћу.”

„Куку вама, лепи млади људи! Мислите да ће све у свету бити по вашем. Не разумете жене. Не дивимо вам се ни упола колико се ви дивите себи.”

„Само онај ко је био сиромашан зна луксуз даривања.”

„Поезија, уметност и знање су свете и чисте ствари.”

„Јер бол мора ући у своје прослављено место у сећању пре него што може постати самилост.”

„Разумни људи раде оно што раде и њихови суседи — тако да, ако је неки лудак на слободи, можете га препознати и избећи.”

„Оно што нас најделотворније уништава није зла судбина, већ наша сопствена способност за самозаваравање и обезвређивање оног најбољег у себи.”

„Несрећна је судбина бити врло образован, а не знати уживати: бити присутан на великој представи живота, а никада не бити ослобођен малог, гладног, дрхтећег себе — никада не бити у потпуности обузет лепотом коју видимо, никада не имати свест преображену заносом мисли, жара страсти, снагом дела; увек само учен, а не надахнут, амбициозан, а плашљив, педантан, а кратковид.”

„Најдосаднији у породици обично су или духовити или глупи.”

„Нема очаја тако потпуног као оног који долази у првим тренуцима наше прве велике туге, када још нисмо научили шта значи патити и излечити се, очајавати и поново се надати.”

„Те горке туге детињства! — кад је туга сасвим нова и страна, кад нада још нема крила да полети преко дана и недеља, а простор од лета до лета делује бескрајан.”

„Мораш волети свој рад и не гледати стално преко његовог руба, жељан да почне игра. И друго — не смеш се стидети свог рада и мислити да би нешто друго било часније. Мораш имати понос у свом послу и у учењу да га радиш добро, а не увек говорити: ‘Ево овога и онога — да имам ово или оно, можда бих нешто постигао.’ Није важно чиме се човек бави — не дао бих ни две паре за њега” — овде се Калебова уста згрчише, а он пуцкетну прстима — „било да је премијер или кровопокривач, ако не ради добро оно што је преузео да ради.”

„Ниједан бол који сам поднела због тебе није била превисока цена за нови живот у који сам ушла волећи те.”

„Објашњење? Рећи човеку да објасни како је пао у пакао! Да објасним своју наклоност! Никада нисам имао наклоност према њој, исто као што немам наклоност према дисању. Ниједна друга жена не постоји поред ње. Радије бих дотакао њену руку и да је мртва, него руку било које друге жене живу.”

„Љубомори никада није довољно ништа осим свезнања које би открило и најсуптилнији набор срца.”

„Постоји једна врста лепоте која као да је створена да окреће главе. То је лепота као код мачића, паперјастих пачића који благо чућоре меким кљуновима, или беба које тек почињу да ходају.”

„Сви ми, озбиљни или лакомислени, заплетемо своје мисли у метафоре и поступамо кобно, ослањајући се на њих.”

„Нека моје тело живи у сиромаштву, а моје руке буду руке радника; али нека моја душа буде храм сећања у који улазе ризнице знања, а у унутрашњем светилишту нека пребива нада.”

„Одлучујући поступци њеног живота нису били идеално лепи. Били су мешавина младих и нових нагона који се боре са условима несавршеног друштва, у којем јака осећања често попримају лик заблуде, а велика вера лик илузије.”

„Њена будућност, мислила је, вероватно ће бити гора од прошлости, јер је после година спокојне одрицања поново склизнула у жељу и чежњу; беживотни дани тешких послова постајали су јој све тежи; слика бурног и разноликог живота за којим је чезнула, а од кога је очајавала, постајала је све упорнија.”

„Мислим да ми је оно што не волим одбојније него што ми је оно што волим пријатно.”

„Породична сличност често крије дубоку тугу. Природа, велики трагични драматург, повезује нас костима и мишићима, а раздваја нас суптилном мрежом наших умова; меша чежњу и одбојност; и везује нас за бића која нас у свакој кретњи повређују.”

„Желела бих да учиним живот лепим — мислим, живот свакога. А онда ме боли силно богатство уметности које као да лежи изван живота и не чини свет ништа бољим. Квари ми уживање у свему када помислим да је већина људи од тога искључена.”

„Страх од суда изоштрава памћење: баца неминовно светло на давну прошлост коју смо дозивали само општим изразима. Са оштром свешћу, човек мора признати свој кривицом обојен прошли живот — није то мртва историја, него још увек живи део њега, који доноси дрхтаје, горак укус и пецкање заслужене стида.”

„Лаж је тако лака, истина тако тешка… Прегледај своје речи и видећеш да је тешко рећи тачну истину, чак и о сопственим осећајима — много теже него рећи нешто лепо, а не сасвим истинито.”

„Мислила је да је једна од тешкоћа њеног живота то што је оптерећена већим потребама него што други осећају — да мора да трпи широку, безнадну чежњу за нечим највећим и најбољим на овој земљи.”

„У првом удару несреће има снаге; али стварна опасност је у спором, једноличном наставку живота после тога.”

„Најчвршћа утеха је мисао да је посао нашег живота да макар мрвицу смањимо количину незнања и патње на лепој земљи. ”

„Више се није борила против чињеница — већ се усклађивала с њиховим најјаснијим виђењем.”

„Љубав воли себе да превари као дете које игра скривалице...”

„То је бољи — биће бољи мој живот — зато што сам те упознао/ла.”

„Честа је реченица да је знање моћ; али ко је уистину размотрио и описао моћ незнања? Знање полако гради оно што незнање сруши за један час.”

„Имала сам амбиције. Желела сам да све буде другачије. Мислила сам да имам више снаге и моћи. Али најстрашнији су они препреци које нико осим нас самих не може да види.”

„Брак, који је био циљ толико прича, још увек је велики почетак — као што је био Адаму и Еви, који су медени месец провели у Едену, али су прво дете добили међу трњем и коровом.”

„Када смрт, велики Помиритељ, дође, никада не жалимо што смо били превише нежни, већ што смо били превише строги. ”

„Присуство племените природе, широке у жељама и ватрене у добротворности, мења наш поглед: почињемо да верујемо да и нас неко може видети у целини нашег карактера.”

„Само они који знају врховну вредност духовног живота могу разумети бол онога ко из те узвишене делатности падне у исцрпљујућу борбу са световним невољама.”

„Понос нас подстиче да будемо великодушни; никада нас не чини таквима, исто као што ни таштина никога не чини духовитим.”

„Судбина стоји са стране, цинично, држећи у руци листе ликова наше драме.”

„Противим се сваком апсолутном закључку.”

„Госпођица Брук имала је ону врсту лепоте која је истакнута скромном одећом.”

„Драга моја, невоља долази свимa...”

„Летећи на све стране, не летим нигде.”

„На наклоност коју смо годинама чували, тешко је пристати на било какву замену.”

„У књигама су људи који су се увек понашали лепо и благо… али свет изван књига то није.”

„Наши мртви нису мртви за нас док их не заборавимо.” ”

„Свети и мученици никада је нису толико занимали колико мудраци и песници.”

„Човек који пада у тамне воде тражи краткотрајно упориште и на клизавом камену.”

„Речи учимо напамет, али не и њихово значење — оно се плаћа нашом животном крвљу.”

„Знакови су мали и мерљиви, али тумачења су бескрајна...”

„Природа поправља штету, али не сву...”

„Неповерење је најусамљенија усамљеност.”

„Ако се не смемо понекад разгневити, чему онда пријатељи?”

„Мало шта тако потпуно зароби нашу свест као брига о томе шта ћемо рећи.”

„Ниједна прича није иста када је поново читамо; или боље, ми који је читамо више нисмо исти тумачи.”

„Ништа није толико добро као што изгледа унапред.”

„Савршена љубав има дах поезије који може уздићи односе и најнеобразованијих људи.”

„Ако већ износите мишљење, глупо је не учинити то са увереношћу и осећајем да је добро засновано.”

„Не чиним се непријатном; то сте ви који мене таквом налазите. ‘Непријатно’ описује ваша осећања, а не моја дела.”

„Памћење има исто толико расположења као и нарав и мења своју сценографију као диорама.”

„Мушкарци прерасту своју љубав, али не прерасту последице своје непромишљености.”

„Свака граница је и почетак и крај.”

„Свакако је боље превише опростити, него превише осуђивати.”

„Јер шта је љубав, чак и према ономе кога највише волимо? — обухватање неизмерних брига, које су ипак боље од било каквих радости изван наше љубави.”

„Људи величају све врсте храбрости осим оне коју би могли да покажу за своје најближе комшије.”

„Када је мушкарац видео жену коју би изабрао ако би намеравао ускоро да се ожени, његово остајање нежења обично зависи више од њене одлуке него од његове.”

„Паметњаковић је онај човек који вам стално поклања своје мишљење.”

„Нема осећања, осим крајности страха и туге, које не налази утеху у музици.”

„Повређен неће бити — створен је да повређује друге.”

„Свештенство је, у пракси, најнеодговорније међу говорницима.”

„Беспрекорни људи увек су најиритантнији.”

„Истинско виђење је ипак оно унутрашње.”

„Понос нам помаже; и није лош када нас само нагони да кријемо сопствене ране — а не да рањавамо друге.”

„Одговорност толеранције лежи на онима који имају ширу визију.”