Džordž Eliot

Meri En Evans (22. novembar 1819 — 22. decembar 1880), poznata pod pseudonimom Džordž Eliot, je bila engleska književnica.

Citati

„Rastuće dobro sveta delimično zavisi od neistorijskih dela; a da stvari kod tebe i mene nisu tako loše kao što su mogle biti, polovina je zahvaljujući broju koji su verno živeli skrivenim životom i počivali u neposećenim grobnicama.”

„Moje sopstveno iskustvo i razvoj svakodnevno produbljuju moje uverenje da se naš moralni napredak može meriti stepenom u kome saosećamo sa individualnom patnjom i individualnom radošću.”

„Svi imamo priliku da se sretnemo sa sažaljenjem, nežnošću, milosrđem, kada smo mrtvi: samo živima se ne može oprostiti — samo živima od kojih se skidaju snishodljivost i poštovanje...”

„Carstvo tišine je dovoljno veliko iza groba. Ovo je svet svetlosti i govora, i dozvoliću vam da vam kažem da ste veoma dragi.”

„Najmračnija noć koja je ikada pala na zemlju nikada nije sakrila svetlost, nikada nije ugasila zvezde. To je samo nateralo zvezde oštrije, ljubazno gledajući, kao u znak protesta protiv tame.”

„Svaka kukavica može da vodi bitku kada je sigurna da će pobediti; ali daj mi čoveka koji ima hrabrosti da se bori kada je siguran da će izgubiti. To je moj način, gospodine; a ima mnogo pobeda gorih od poraza.”

„Blagosloveno delo pomaganja svetu napred, srećno ne čeka da ga urade savršeni ljudi.”

„Laž je tako laka, istina tako teška...”

„Čini mi se da nikada ne možemo odustati od čežnje i želja dok smo potpuno živi. Postoje određene stvari za koje smatramo da su lepe i dobre, i moramo gladovati za njima...”

„U stara vremena bilo je anđela koji su dolazili i uzimali ljude za ruke i odvodili ih iz grada uništenja. Sada ne vidimo belokrile anđele. Ali ljudi su ipak odvedeni od pretećeg uništenja: ruka je stavljena u njihovu, koja ih nežno vodi ka mirnoj i svetloj zemlji, tako da više ne gledaju unazad; a ruka može biti malog deteta.”

„Za šta živimo, ako ne želimo da otežavamo život jedni drugima?”

„Obrazuju nas oni koji nam veruju.”

„Nikada nije kasno da postaneš ono što si mogao biti.”

„Blagosloven je čovek koji, nemajući šta da kaže, uzdržava se od toga da nam to dokazije bujicom reči.”

„Ne želim samo da budem voljena, već i da mi se kaže da sam voljena. Nisam sigurna da si ti istog mišljenja. Ali carstvo tišine dovoljno je široko posle groba. Ovo je svet svetlosti i govora, i zato ću sebi dati slobodu da ti kažem da si mi veoma drag.”

„Ne bismo mogli tako voleti ovu zemlju da u njoj nismo imali detinjstvo; da to nije zemlja na kojoj svako proleće izniknu isti cvetovi koje smo nekad brali malim prstićima dok smo tepajući sedeli u travi; iste šipurke i glogovi u jesenjim živicama; isti crvendaći koje smo zvali ‘Božjim pticama’ jer nisu nanosili štetu dragocenim usevima. Kakva novina bi mogla nadmašiti tu slatku monotoniju u kojoj je sve poznato i voljeno baš zato što je poznato? ”

„Uskogrud je onaj um koji ne može posmatrati predmet iz više uglova.”

„A uticaj njenog postojanja na druge bio je neizmerno rasprostranjen: jer rastuće dobro u svetu delimično zavisi od neistorijskih dela; i to što stvari nisu tako loše za tebe i mene kao što su mogle biti, u polovini dugujemo onima koji su verno živeli skriveni život i počivaju u neposećenim grobovima.”

„Ruže neće nikada same početi da padaju s neba; kad želimo više ruža — moramo ih zasaditi.”

„Koja je veća stvar za dve ljudske duše nego da osete da su spojene za ceo život — da se jačaju u svakom radu, oslanjaju jedna na drugu u svoj tuzi, služe jedna drugoj u svakom bolu, da budu jedno u nemim, neiskazivim uspomenama u času poslednjeg rastanka?”

„Uvek je kobno prekinuti muziku ili poeziju.”

„Kad bismo imali oštar vid i osećaj svih običnih ljudskih života, to bi bilo kao da slušamo kako trava raste i kako kuca srce veverice, i umrli bismo od tog huka koji leži s druge strane tišine.”

„I naravno, muškarci najbolje znaju sve — osim onoga što žene znaju bolje.”

„Mi smrtnici, muškarci i žene, progutamo mnoge razočarane trenutke između doručka i ručka; zadržimo suze i samo pobledimo oko usana, a na pitanja odgovorimo: ‘Ma ništa!’ Ponos pomaže; i ponos nije loša stvar kada nas navodi da svoje rane krijemo — a ne da ranjavamo druge.”

„Čini mi se da nikada ne možemo prestati da čeznemo i želimo dok smo živi. Postoje stvari koje osećamo kao lepe i dobre, i za njima moramo gladovati.”

„O da se pridružim nevidljivom horu

onih besmrtnih mrtvih koji žive opet
u umovima oplemenjenim njihovim prisustvom;
u pulsima koje su pokrenuli ka velikodušnosti,
u delima smeloga poštenja...”

„Ni jedno zlo nas ne osuđuje beznadežno osim onog koje volimo, kojem želimo da ostanemo verni i iz kojeg ne činimo ništa da pobegnemo.”

„Život teče bez napora kad sam ispunjena muzikom.”

„...jer rastuće dobro sveta delimično zavisi od neistorijskih dela; i to što stvari nisu tako loše za tebe i mene kao što su mogle biti, u polovini dugujemo onima koji su verno živeli skriveni život i leže u neposećenim grobovima.”

„Zar ovo nije pravi jesenji dan? Upravo ona tiha melanholija koju volim — ona koja čini da život i priroda usklade svoje tonove. Ptice se dogovaraju o svojim seobama, drveće se preoblači u rumene ili blede nijanse propadanja i počinje da posipa zemlju, tako da ni naši koraci ne poremete spokoj zemlje i vazduha, dok nam poklanjaju miris koji je savršen lek za nemiran duh. Divna jesen! Sama duša mi je s njom venčana, i kad bih bila ptica, letela bih svetom tražeći uzastopne jeseni. ”

„Samo u agoniji rastanka pogledamo u dubine ljubavi.”

„Meni je jedna od najodvratnijih stvari u životu jedne devojke to što se uvek pretpostavlja da će se zaljubiti čim joj je neki muškarac ljubazan...Nemam nikakvog osnova za besmislenu sujetu da umišljam kako je svako ko mi priđe zaljubljen u mene.”

„Avantura nije izvan čoveka; ona je u njemu.”

„Ostani veran sebi. Nikad se ne stidi da uradiš ono što je ispravno. Odluči šta smatraš ispravnim i drži se toga. ”

„Koja je usamljenost usamljenija od nepoverenja?”

„Ali ono što nazivamo očajanjem često je samo bolna nestrpljivost neishranjene nade.”

„Sebičan — presuda koju lako izriču oni koji nikada nisu iskušali sopstvenu moć žrtvovanja.”

„Naša dela nas određuju isto koliko i mi određujemo svoja dela.”

„Životinje su tako prijatni prijatelji — ne postavljaju pitanja i ne upuštaju se u kritike.”

„Lepim rečima me ne mogu impresionirati; umem da vidim šta dela zaista znače.”

„Podigni glavu! Nisi stvoren(a) za poraz, već za pobedu. Kreni napred s radosnim poverenjem.”

„Ljudi su gotovo uvek bolji nego što njihovi susedi misle da jesu.”

„I zaista, greške koje mi, smrtni muškarci i žene, činimo kada insistiramo na svom, mogle bi s pravom izazvati čuđenje da smo toliko privrženi toj slobodi.”

„Uz novog čoveka može se započeti toliko toga — čak i početi biti bolji čovek.”

„Ne sudi o knjizi po koricama.”

„Biti pesnik znači imati dušu tako brzu u opažanju da joj nijedna nijansa ne promakne, i tako brzu u osećanju da je samo opažanje tek igra vešto uređenih tonova na akordima emocija — dušu kojoj znanje istog trena prelazi u osećanje, a osećanje sevne nazad kao novi organ znanja.”

„Naša dela putuju s nama izdaleka, a ono što smo bili čini nas onim što jesmo.”

„Blagosloven je uticaj jedne istinski dobre, voleće duše na drugu.”

„Ako je mladost doba nade, onda je to često zato što su stariji puni nade za nas; jer nijedno doba nije tako sklono da misli da su njegove emocije, rastanci i odluke poslednji te vrste. Svaka kriza izgleda konačna samo zato što je nova.”

„Onaj element tragedije koji leži u samoj učestalosti još se nije utkao u grube osećaje čovečanstva; a možda naša bića to i ne bi mogla da podnesu. Kad bismo imali oštro viđenje i osećanje celokupnog običnog ljudskog života, to bi bilo kao da čujemo rast trave ili otkucaje srčanog mišića veverice — umrli bismo od te huke koja leži s one strane tišine. Ovako, i oni najbistriji među nama hodaju dobro upakovani u sopstvenu tupost.”

„Svi smo ponizni pred iznenadnim otkrićem činjenice koja je sasvim ugodno postojala, možda nas i gledala iz prikrajka, dok smo mi stvarali svet potpun bez nje.”

„Karakter nije isklesan u mermeru — nije nešto čvrsto i nepromenljivo. To je nešto živo i promenljivo, i može oboleti kao i naše telo.”

„Ne želim budućnost koja će prekinuti veze s prošlošću.”

„Kuku vama, lepi mladi ljudi! Mislite da će sve u svetu biti po vašem. Ne razumete žene. Ne divimo vam se ni upola koliko se vi divite sebi.”

„Samo onaj ko je bio siromašan zna luksuz darivanja.”

„Poezija, umetnost i znanje su svete i čiste stvari.”

„Jer bol mora ući u svoje proslavljeno mesto u sećanju pre nego što može postati samilost.”

„Razumni ljudi rade ono što rade i njihovi susedi — tako da, ako je neki ludak na slobodi, možete ga prepoznati i izbeći.”

„Ono što nas najdelotvornije uništava nije zla sudbina, već naša sopstvena sposobnost za samozavaravanje i obezvređivanje onog najboljeg u sebi.”

„Nesrećna je sudbina biti vrlo obrazovan, a ne znati uživati: biti prisutan na velikoj predstavi života, a nikada ne biti oslobođen malog, gladnog, drhtećeg sebe — nikada ne biti u potpunosti obuzet lepotom koju vidimo, nikada ne imati svest preobraženu zanosom misli, žara strasti, snagom dela; uvek samo učen, a ne nadahnut, ambiciozan, a plašljiv, pedantan, a kratkovid.”

„Najdosadniji u porodici obično su ili duhoviti ili glupi.”

„Nema očaja tako potpunog kao onog koji dolazi u prvim trenucima naše prve velike tuge, kada još nismo naučili šta znači patiti i izlečiti se, očajavati i ponovo se nadati.”

„Te gorke tuge detinjstva! — kad je tuga sasvim nova i strana, kad nada još nema krila da poleti preko dana i nedelja, a prostor od leta do leta deluje beskrajan.”

„Moraš voleti svoj rad i ne gledati stalno preko njegovog ruba, željan da počne igra. I drugo — ne smeš se stideti svog rada i misliti da bi nešto drugo bilo časnije. Moraš imati ponos u svom poslu i u učenju da ga radiš dobro, a ne uvek govoriti: ‘Evo ovoga i onoga — da imam ovo ili ono, možda bih nešto postigao.’ Nije važno čime se čovek bavi — ne dao bih ni dve pare za njega” — ovde se Kalebova usta zgrčiše, a on pucketnu prstima — „bilo da je premijer ili krovopokrivač, ako ne radi dobro ono što je preuzeo da radi.”

„Nijedan bol koji sam podnela zbog tebe nije bila previsoka cena za novi život u koji sam ušla voleći te.”

„Objašnjenje? Reći čoveku da objasni kako je pao u pakao! Da objasnim svoju naklonost! Nikada nisam imao naklonost prema njoj, isto kao što nemam naklonost prema disanju. Nijedna druga žena ne postoji pored nje. Radije bih dotakao njenu ruku i da je mrtva, nego ruku bilo koje druge žene živu.”

„Ljubomori nikada nije dovoljno ništa osim sveznanja koje bi otkrilo i najsuptilniji nabor srca.”

„Postoji jedna vrsta lepote koja kao da je stvorena da okreće glave. To je lepota kao kod mačića, paperjastih pačića koji blago čućore mekim kljunovima, ili beba koje tek počinju da hodaju.”

„Svi mi, ozbiljni ili lakomisleni, zapletemo svoje misli u metafore i postupamo kobno, oslanjajući se na njih.”

„Neka moje telo živi u siromaštvu, a moje ruke budu ruke radnika; ali neka moja duša bude hram sećanja u koji ulaze riznice znanja, a u unutrašnjem svetilištu neka prebiva nada.”

„Odlučujući postupci njenog života nisu bili idealno lepi. Bili su mešavina mladih i novih nagona koji se bore sa uslovima nesavršenog društva, u kojem jaka osećanja često poprimaju lik zablude, a velika vera lik iluzije.”

„Njena budućnost, mislila je, verovatno će biti gora od prošlosti, jer je posle godina spokojne odricanja ponovo skliznula u želju i čežnju; beživotni dani teških poslova postajali su joj sve teži; slika burnog i raznolikog života za kojim je čeznula, a od koga je očajavala, postajala je sve upornija.”

„Mislim da mi je ono što ne volim odbojnije nego što mi je ono što volim prijatno.”

„Porodična sličnost često krije duboku tugu. Priroda, veliki tragični dramaturg, povezuje nas kostima i mišićima, a razdvaja nas suptilnom mrežom naših umova; meša čežnju i odbojnost; i vezuje nas za bića koja nas u svakoj kretnji povređuju.”

„Želela bih da učinim život lepim — mislim, život svakoga. A onda me boli silno bogatstvo umetnosti koje kao da leži izvan života i ne čini svet ništa boljim. Kvari mi uživanje u svemu kada pomislim da je većina ljudi od toga isključena.”

„Strah od suda izoštrava pamćenje: baca neminovno svetlo na davnu prošlost koju smo dozivali samo opštim izrazima. Sa oštrom svešću, čovek mora priznati svoj krivicom obojen prošli život — nije to mrtva istorija, nego još uvek živi deo njega, koji donosi drhtaje, gorak ukus i peckanje zaslužene stida.”

„Laž je tako laka, istina tako teška… Pregledaj svoje reči i videćeš da je teško reći tačnu istinu, čak i o sopstvenim osećajima — mnogo teže nego reći nešto lepo, a ne sasvim istinito.”

„Mislila je da je jedna od teškoća njenog života to što je opterećena većim potrebama nego što drugi osećaju — da mora da trpi široku, beznadnu čežnju za nečim najvećim i najboljim na ovoj zemlji.”

„U prvom udaru nesreće ima snage; ali stvarna opasnost je u sporom, jednoličnom nastavku života posle toga.”

„Najčvršća uteha je misao da je posao našeg života da makar mrvicu smanjimo količinu neznanja i patnje na lepoj zemlji. ”

„Više se nije borila protiv činjenica — već se usklađivala s njihovim najjasnijim viđenjem.”

„Ljubav voli sebe da prevari kao dete koje igra skrivalice...”

„To je bolji — biće bolji moj život — zato što sam te upoznao/la.”

„Česta je rečenica da je znanje moć; ali ko je uistinu razmotrio i opisao moć neznanja? Znanje polako gradi ono što neznanje sruši za jedan čas.”

„Imala sam ambicije. Želela sam da sve bude drugačije. Mislila sam da imam više snage i moći. Ali najstrašniji su oni prepreci koje niko osim nas samih ne može da vidi.”

„Brak, koji je bio cilj toliko priča, još uvek je veliki početak — kao što je bio Adamu i Evi, koji su medeni mesec proveli u Edenu, ali su prvo dete dobili među trnjem i korovom.”

„Kada smrt, veliki Pomiritelj, dođe, nikada ne žalimo što smo bili previše nežni, već što smo bili previše strogi. ”

„Prisustvo plemenite prirode, široke u željama i vatrene u dobrotvornosti, menja naš pogled: počinjemo da verujemo da i nas neko može videti u celini našeg karaktera.”

„Samo oni koji znaju vrhovnu vrednost duhovnog života mogu razumeti bol onoga ko iz te uzvišene delatnosti padne u iscrpljujuću borbu sa svetovnim nevoljama.”

„Ponos nas podstiče da budemo velikodušni; nikada nas ne čini takvima, isto kao što ni taština nikoga ne čini duhovitim.”

„Sudbina stoji sa strane, cinično, držeći u ruci liste likova naše drame.”

„Protivim se svakom apsolutnom zaključku.”

„Gospođica Bruk imala je onu vrstu lepote koja je istaknuta skromnom odećom.”

„Draga moja, nevolja dolazi svima...”

„Leteći na sve strane, ne letim nigde.”

„Na naklonost koju smo godinama čuvali, teško je pristati na bilo kakvu zamenu.”

„U knjigama su ljudi koji su se uvek ponašali lepo i blago… ali svet izvan knjiga to nije.”

„Naši mrtvi nisu mrtvi za nas dok ih ne zaboravimo.” ”

„Sveti i mučenici nikada je nisu toliko zanimali koliko mudraci i pesnici.”

„Čovek koji pada u tamne vode traži kratkotrajno uporište i na klizavom kamenu.”

„Reči učimo napamet, ali ne i njihovo značenje — ono se plaća našom životnom krvlju.”

„Znakovi su mali i merljivi, ali tumačenja su beskrajna...”

„Priroda popravlja štetu, ali ne svu...”

„Nepoverenje je najusamljenija usamljenost.”

„Ako se ne smemo ponekad razgneviti, čemu onda prijatelji?”

„Malo šta tako potpuno zarobi našu svest kao briga o tome šta ćemo reći.”

„Nijedna priča nije ista kada je ponovo čitamo; ili bolje, mi koji je čitamo više nismo isti tumači.”

„Ništa nije toliko dobro kao što izgleda unapred.”

„Savršena ljubav ima dah poezije koji može uzdići odnose i najneobrazovanijih ljudi.”

„Ako već iznosite mišljenje, glupo je ne učiniti to sa uverenošću i osećajem da je dobro zasnovano.”

„Ne činim se neprijatnom; to ste vi koji mene takvom nalazite. ‘Neprijatno’ opisuje vaša osećanja, a ne moja dela.”

„Pamćenje ima isto toliko raspoloženja kao i narav i menja svoju scenografiju kao diorama.”

„Muškarci prerastu svoju ljubav, ali ne prerastu posledice svoje nepromišljenosti.”

„Svaka granica je i početak i kraj.”

„Svakako je bolje previše oprostiti, nego previše osuđivati.”

„Jer šta je ljubav, čak i prema onome koga najviše volimo? — obuhvatanje neizmernih briga, koje su ipak bolje od bilo kakvih radosti izvan naše ljubavi.”

„Ljudi veličaju sve vrste hrabrosti osim one koju bi mogli da pokažu za svoje najbliže komšije.”

„Kada je muškarac video ženu koju bi izabrao ako bi nameravao uskoro da se oženi, njegovo ostajanje neženja obično zavisi više od njene odluke nego od njegove.”

„Pametnjaković je onaj čovek koji vam stalno poklanja svoje mišljenje.”

„Nema osećanja, osim krajnosti straha i tuge, koje ne nalazi utehu u muzici.”

„Povređen neće biti — stvoren je da povređuje druge.”

„Sveštenstvo je, u praksi, najneodgovornije među govornicima.”

„Besprekorni ljudi uvek su najiritantniji.”

„Istinsko viđenje je ipak ono unutrašnje.”

„Ponos nam pomaže; i nije loš kada nas samo nagoni da krijemo sopstvene rane — a ne da ranjavamo druge.”

„Odgovornost tolerancije leži na onima koji imaju širu viziju.”