Џозеф Адисон
Џозеф Адисон (1. мај 1672 — 17. јун 1719) је био енглески класицистички прозни писац, политичар и теоретичар енглеских пејзажних вртова.
Цитати[уреди]
„Настојаћу да оживим морал духовитошћу, а духовитост ублажим моралом.”
„Богатство и моћ су само различита имена за исту ствар.”
„Када узмем у обзир супарничке памети распоређене један поред другог, или свете људе који су поделили свет својим надметањима и споровима, са тугом и чуђењем размишљам о малим надметањима, фракцијама и расправама човечанства.”
„Нема већег знака општег пропадања врлине у једном народу од недостатка ревности код његових становника за добро своје земље.”
„Природа ништа не чини без сврхе или бескорисно.”
„Ни у једној врлини нема тако велике и боголике као што је правда.”
„Живим у свету пре као посматрач човечанства него као једна од врста.”
„Страх од смрти се често показује као смртан и поставља људе на методе да спасу своје животе, који их непогрешиво уништавају.”
„Књиге су наслеђе које велики геније оставља човечанству, које се преноси са генерације на генерацију, као поклони потомству оних који још нису рођени.”
„Човек мора да буде претерано глуп, али и немилосрдан, који верује да нема врлине осим на његовој страни, и да нема људи поштених као он сам који би се могли разликовати од њега по политичким принципима.”
„Неке врлине се виде само у невољи, а неке у благостању.”
„Здравље и ведрина се међусобно рађају.”
„Човек се од свих других створења разликује по способности смеха.”
„Дискреција има велике и проширене погледе и, попут добро обликованог ока, управља читавим хоризонтом: лукавство је врста кратковидости, која открива најситније предмете који су му при руци, али није у стању да разазна ствари у тренутку удаљености.”
„У људском уму има још много сјајних квалитета, али нема толико корисних од дискреције...”
„Расположење ума које је природно дискретном човеку, тера га да гледа унапред у будућност и да размисли у каквом ће стању бити милионима година од тада, као и у каквом је садашњем стању.”
„Читање је за ум, оно што је вежба за тело. Као код једног, здравље се чува, јача и окрепљује, а код другог се врлина (која је здравље ума) одржава у животу, негује и потврђује.”
