Љубезни Харалампије

Извор: Викицитат

Љубезни Харалампије је први штампани рад познатог реформатора Доситеја Обрадовића, писан у априлу 1783. у Лајпцигу, упућен пријатељу Харалампију Мамули, пароху из Трста, Србину пореклом из Хрватске.

Цитати[уреди]

„Дајем ти на знање, друже мој, да сам прешао из Хале у Лајпциг за слушати и овде што учени људи говоре; гди намеравам пребивати најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с грађданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звати "Савет здраваго разума", на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико путовање.”


„Ја добитка од моје књиге никаква не иштем, само да се хоће толико новаца наћи да типограф плаћен буде.”


„--- Нек науче --- то је ласно рећи, али није учинити. Колико је они који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити.”


„Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски, славонијски, сремски, бачки и банатски, осим Влаха, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствима и провинцијама живе, подразумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључујући ни саме Турке, Бошњаке и Херцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.”


„Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати. Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном. По закону и по вери сви би људи могли браћа бити.”


„Дакле, шта би ми хотели, да смо паметнији и бољи од Бога? Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо!”


„Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.”


Викизворник има оригиналан текст под именом: