Јохан Готлиб Фихте

Извор: Викицитат

Јохан Готлиб Фихте (19. мај 1762 – 27. јануар 1814) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке филозофије и најистакнутијих личности немачког духовног живота крajем 18. и почетком 19. века.

Цитати[уреди]

„Од напретка знања непосредно зависи цео напредак људског рода: ко то успорава, омета и ово.”


„Доба празне слободе ... не зна да човек мора прво кроз рад, индустрију и уметност научити како да зна; али има одређени утврђени стандард за све концепције, и успостављени здрав разум човечанства увек спреман и при руци, урођен у себи и присутан без икаквих проблема са његове стране; - а та схватања и овај здрав разум су за њега мерило ефикасног и стварног. Има ту велику предност над Добом науке, да зна све ствари, а да ништа није научио; и може одмах и без оклевања да просуђује о ономе што му се нађе пред њим — без потребе за било каквим претходним доказом: „Оно што не схватам одмах по концепцијама које живе у мени, није ништа“, каже Празна слобода.”


„Човечанство може поднети губитак свега: сва његова имовина може бити отргнута без повреде његовог правог достојанства; — све осим могућности побољшања.”


„Моћ се ослобађа од Инстинкта, да се усмери ка Јединству.”


„Сваки појединац може и мора, под датим условом, да изгради Истински свет чула, - јер ово заиста нема изван универзалних и формалних закона који су горе изведени, ниједна друга истина и стварност осим ове универзалне хармоније.”


„Воља, јасна и разумљива самој себи и која почива на себи без поколебања или збуњености, је могућа, — да се у потпуности врати у Стварни Живот; — не у Живот слепог и ирационалног Инстинкта који смо оголили у свом његовом ништавилу, већ у Божански живот који ће нам постати видљив.”