Јована Била Дубаић

Јована Била Дубаић, српски биолог.

Цитати

„Желела бих да кажем још нешто – можда као савет, можда и као апел другим родитељима: пустите децу да уживају у природи! Пустите их да се испрљају, попну на дрво, огребу, скачу по барицама, копају земљу рукама, додирну неку глисту…. Оно што сам приметила, и као биолог и као родитељ, је да смо се много отуђили од природе. Већини родитеља је најлакше да доведу дете у парк са љуљашкама и тобоганима, седну на клупу и гледају у телефон. Изађите из досадних, уређених паркова, лезите са дететом на траву, преврните неки камен, погледајте шта се налази испод… веома је важно да дете користи машту и пронађе занимацију ван једноличних, наметнутих, уређених игралишта. Не постоји бољи начин да их научимо да сутра буду одговорни према природи, него да их од малена њој приближимо и покажемо шта можемо да изгубимо ако је не чувамо.”

„Бављење науком у Србији није ни мало лако, кога год да сте пола. Ја се нисам суочавала са неким дискриминацијама у том смислу што сам женско. Ако сте вредни, радни, то је све што је потребно. Али морам да кажем да је улога родитеља у Србији такође доста отежана, супруг је јако пуно радио и оне су одмалена усмерене на мене, да тата кад хоће да се укључи, оне траже мене. Један велики део рада у науци је одлазак у иностранство на конференције, сарадња са другим научницима... мени је то било онемогућено не зато што ме је неко дискриминисао, него сам желела да будем уз своју децу и видим да су колеге биле у предности које немају децу. Рецимо, вртић који ради до 18 часоа, али не може дете да остаје после тога. Ваша деца су једина, дођите раније по њих, иако је званично радно време до 18 часова. Ето, било је доста ствари које сте морали у ходу да се прилагођавате.”

„Женама је у науци место исто колико и мушкарцима. То је оно са чиме ми растемо, девојчицама кад хоћете да их похвалите кажете јао што си лепа. А дечацима јао што си паметан. То су ме зезали моји пријатељи - моја ћерка стави рајф, ја кажем јао како си паметна. И те играчкице које се пласирају деци... кухињице за девојчице, за дечаке столарски сет. И још горе, дечацима се ругају ако гурају колица. Шта се плаше да ће постати добар тата? То је страшно, то бих волела да се промени. Девојчице су за науку исто као и дечаци, али и треба то да их занима, сви смо ми различити.”

„Ми смо у градовима превише уредни, стално нешто чистимо, све сматрамо отпадом, а заправо не би требало да буде.”

„Солитарне пчеле се већином гнезде у неким тунеластим шупљинама, тако да, уколико имате неки алат попут бушилице, можете да сакупите дебље гране и пробушите рупе, које ће оне искористити за гнежђење или ако набавите трску и бамбус, што се све поређа и може занимљиво да изгледа.”