Јевто Дедијер

Јевто Дедијер (15. август 1880 — 24. децембар 1918) је био доцент географије на Београдском универзитету.

Цитати

„И по свом положају и по свом економском и културном животу Далмација је вазана за Јадранско Море. Она је првокласна приморска земља. Пружајући се паралелно с морском обалом, у правцу од северозапада југоистоку, она има облик јако истањена и издужена троугла који се завршава на југу од Боке Которске.”

„Од колике су важности везе између Босне, Херцеговине и Црне Горе с једне стране и далматинског приморја с друге стране види се најбоље по положају и по значају већих далматинских вароши.”

„Још у почетку смо истакли да Далмација не може у довољној мери да искорист своју богато развијену обали ни маритимски положај ако не дође у једну политичку и економску целину с Босном, Херцеговином, Црном Гором и Србијом. Из последњег одељка се види да је природа њена земљишта таква да условљава један веома оскудан и доста једностран привредни живот. Од сама сточарства, виноградарства и рибарства становништво не може да живи. Њему је неопходно потребно да те продукте промени, и да место њих добије жито кога тако мало даје гола и кршевита далматанска земља. Узмимо случај да Далмација дође у непосредну економску везу с којом медитеранском земљом, на пример Италијом. Далмација не би могла у Италију да извози ни свој зејтин ни своје вино, јер је позанто да све приморске медитеранске земље имају тога у изобиљу. Поред тога Далмација би била страшно скучена и у свом саобраћају. Она на првом месту не би имала своје позадине. Била би у вези с једном земљом, с којом нема шта да размени, којој нема шта да да, и од које због тога не може ништа ни примити. У таком положају Далмација би била просто угушена. За Далмацију је дакле, неопходно потребно да дође у политичку и економску заједницу са земљама које су друкчије природе но Далмација, које имају друкчију природну продукцију, које су на првом месту богате у цереалијама, и које могу бити потрошачи далматинских продуката. Таква је на првом месту Босна, и Моравска Србија. Босна, која је оскудна и у виноградима, могла би примити цело далматинско вино, и дати јој у замену жито које Далмација највише треба. Босна и Моравска Србија, у погледу снабевања Далмације, долазе на прво место, и због тога што су оне најближе, и због тога што географски и етнографски сачињавају једну целину с Далмацијом.”