Jevto Dedijer
Jevto Dedijer (15. avgust 1880 — 24. decembar 1918) je bio docent geografije na Beogradskom univerzitetu.
Citati
[uredi]„I po svom položaju i po svom ekonomskom i kulturnom životu Dalmacija je vazana za Jadransko More. Ona je prvoklasna primorska zemlja. Pružajući se paralelno s morskom obalom, u pravcu od severozapada jugoistoku, ona ima oblik jako istanjena i izdužena trougla koji se završava na jugu od Boke Kotorske.”
„Od kolike su važnosti veze između Bosne, Hercegovine i Crne Gore s jedne strane i dalmatinskog primorja s druge strane vidi se najbolje po položaju i po značaju većih dalmatinskih varoši.”
„Još u početku smo istakli da Dalmacija ne može u dovoljnoj meri da iskorist svoju bogato razvijenu obali ni maritimski položaj ako ne dođe u jednu političku i ekonomsku celinu s Bosnom, Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom. Iz poslednjeg odeljka se vidi da je priroda njena zemljišta takva da uslovljava jedan veoma oskudan i dosta jednostran privredni život. Od sama stočarstva, vinogradarstva i ribarstva stanovništvo ne može da živi. Njemu je neophodno potrebno da te produkte promeni, i da mesto njih dobije žito koga tako malo daje gola i krševita dalmatanska zemlja. Uzmimo slučaj da Dalmacija dođe u neposrednu ekonomsku vezu s kojom mediteranskom zemljom, na primer Italijom. Dalmacija ne bi mogla u Italiju da izvozi ni svoj zejtin ni svoje vino, jer je pozanto da sve primorske mediteranske zemlje imaju toga u izobilju. Pored toga Dalmacija bi bila strašno skučena i u svom saobraćaju. Ona na prvom mestu ne bi imala svoje pozadine. Bila bi u vezi s jednom zemljom, s kojom nema šta da razmeni, kojoj nema šta da da, i od koje zbog toga ne može ništa ni primiti. U takom položaju Dalmacija bi bila prosto ugušena. Za Dalmaciju je dakle, neophodno potrebno da dođe u političku i ekonomsku zajednicu sa zemljama koje su drukčije prirode no Dalmacija, koje imaju drukčiju prirodnu produkciju, koje su na prvom mestu bogate u cerealijama, i koje mogu biti potrošači dalmatinskih produkata. Takva je na prvom mestu Bosna, i Moravska Srbija. Bosna, koja je oskudna i u vinogradima, mogla bi primiti celo dalmatinsko vino, i dati joj u zamenu žito koje Dalmacija najviše treba. Bosna i Moravska Srbija, u pogledu snabevanja Dalmacije, dolaze na prvo mesto, i zbog toga što su one najbliže, i zbog toga što geografski i etnografski sačinjavaju jednu celinu s Dalmacijom.”