Пређи на садржај

Јеванђеље по Марку

Извор: Викицитат

Јеванђеље по Марку је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље.

Цитати[уреди]

„И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и кршћаваше их све у Јордану ријеци, и исповиједаху гријехе своје. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи. И проповиједаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нијесам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој. Ја вас кршћавам водом, а он ће вас крстити Духом светијем. И у то вријеме дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану, И одмах излазећи из воде видје небо гдје се отвори, и Дух као голуб сиђе нањ. И глас дође с неба: Ти си син мој љубазни који је по мојој вољи. (1:5-11)”


„И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници. (1:21-22)”


„И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: Ако хоћеш, можеш ме очистити. А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист. И запријетивши му одмах истјера га, И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за чишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима. А он изишавши поче много проповиједати казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше на пољу у пустије мјестима, и долажаху к њему са свију страна. (1:40-45)”


„И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу; И спава и устаје ноћу и дању: и сјеме ниче и расте, да не зна он. Јер земља сама од себе најприје донесе траву, по том клас, па онда испуни пшеницу у класу. А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва. (4:26-29)”


„Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: Кћи твоја умрије: шта већ трудиш учитеља? А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: Не бој се, само вјеруј. И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева, И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики. И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер који бијаху с њим и уђе гдје лежаше дјевојка. И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Дјевојко, теби говорим, устани. И одмах уста дјевојка, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем. И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе. (5:35-43)”


„И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на гору високу саме; и преобрази се пред њима. И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелина убијелити на земљи. (9:2-3)”


„И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове. И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву. И учаше говорећи им: Није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој. (11:15-18)”


„И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу. А неки се срђаху говорећи: За што се то миро просипа тако? Јер се могаше зањ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу. А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кадгод хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђелије ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин. (14:3-9)”


„И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога. И видјевши Петра гдје се грије погледа нањ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином. А он се одрече говорећи: Не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе на поље пред двор: и пијетао запјева. И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих. А он се опет одрицаше. И мало за тијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: Ва истину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је онакови. А он се поче клети и преклињати: Не знам тога човјека за кога ви говорите. И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: Док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати. (14:66-72)”


„А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху. А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога? Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти. А Пилат опет одговарајући рекне им: А шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем? А они опет повикаше: Распни га. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: Распни га. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну. (15:6-15)”


„И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну. И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, која иђаше из поља, да му понесе крст. И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница. (15:20-22)”


„И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио? И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. А Исус повика иза гласа, и издахну. И завјес црквени разадрије се на двоје с врха до на дно. А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: Заиста човјек овај син Божиј бјеше. А бијаху и жене које гледаху из далека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија, Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим. (15:34-41)”


„И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја, И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробнијех? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен: јер бјеше врло велики. И ушавши у гроб видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетога; уста, није овдје, ево мјесто гдје га метнуше. Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред вама отиде у Галилеју: тамо ћете га видјети као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и никоме ништа не казаше, јер се бојаху. А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола. А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. И они чувши да је жив и да га је она видјела не вјероваше. А по том јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вјероваше. А најпослије јави се кад њих једанаесторица бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјерје и тврђу срца што не вјероваше онима који су га видјели да је устао; И рече им: Идите по свему свијету и проповједите јеванђелије свакоме створењу. Који узвјерује и покрсти се, спашће се; а ко не вјерује, осудиће се. А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојијем изгониће ђаволе; говориће новијем језицима; . узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, не ће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће. А Господ пошто им изговори узе се на на небо, и сједе Богу с десне стране. А они изиђоше и проповиједаше свуда, и Господ их потпомага, и ријеч потврђива знацима који су се по том показивали. Амин. (6:1-20)”