Пређи на садржај

Јеванђеље по Јовану

Извор: Викицитат

Јеванђеље по Јовану је четврто јеванђеље Новог завета.

Цитати

[уреди]

„У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. (1:1)”


„Посла Бог човјека по имену Јована. Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ. Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело. (1:6-8)”


„И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јован свједочи за њега и виче говорећи: Овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше. И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. (1:14-16)”


„Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни. Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе крозањ. (3:16-17)”


„А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан: Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. (6:53-56)”


„И познаћете истину, и истина ће вас избавити. (8:32)”


„А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Аврам родио. (8:58)”


„Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико не ће доћи к оцу до кроза ме. (14:6)”