Ђура Јакшић
Изглед

Георгије „Ђура” Јакшић (8. август 1832 — 16. новембар 1878) био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ.
Цитати
[уреди]„ | Пашћу, умрећу, душа ми горе, растопиће ме до беле зоре, ко груду снега врело сунчање. О, лакше, лакше кроз густо грање! | ” |
„ | Кад би мома звезда била, никад не би душа моја бела данка зажелила. | ” |
„ | Наточи ми чашу вина из подрума свог. Пољуби ме, загрли ме, помог'о ти Бог! | ” |
„ | О њом сам само снево, она ми беше све: нека ме она воли, а свет презире. | ” |
„ | У срцу се живот застрашено тају, само ветар хуји, то су уздисаји... | ” |
„ | Зашто ме не љубиш, мог живота рају? Без љубави часи што да пропадају? | ” |
„ | Јеси ли чула, душо, да поноћ уздише, кад јој на црним грудима звезду ранише? | ” |
„ | Волове сам продао лани и са њима пашу многу. Крчмарици, лепој Јани, токе дадох у залогу. | ” |
„ | Опет ме једно теши, и сад сам грешити рад, нешто да Мила згреши, с њоме да горем млад! | ” |
„ | Увређено срце моје, у вечитом болу, гневу, смеха се ја зажелело... | ” |
„ | О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... (Песма: Поноћ) |
” |