Ђура Јакшић
Георгије „Ђура” Јакшић (8. август 1832 — 16. новембар 1878) био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ.
Цитати
[уреди]„Пашћу, умрећу, душа ми горе, растопиће ме до беле зоре, ко груду снега врело сунчање. О, лакше, лакше кроз густо грање!”
„Кад би мома звезда била, никад не би душа моја бела данка зажелила.”
„Наточи ми чашу вина из подрума свог. Пољуби ме, загрли ме, помог'о ти Бог!”
„О њом сам само снево, она ми беше све: нека ме она воли, а свет презире.”
„У срцу се живот застрашено тају, само ветар хуји, то су уздисаји...”
„Зашто ме не љубиш, мог живота рају? Без љубави часи што да пропадају?”
„Јеси ли чула, душо, да поноћ уздише, кад јој на црним грудима звезду ранише?”
„Волове сам продао лани и са њима пашу многу. Крчмарици, лепој Јани, токе дадох у залогу.”
„Опет ме једно теши, и сад сам грешити рад, нешто да Мила згреши, с њоме да горем млад!”
„Увређено срце моје, у вечитом болу, гневу, смеха се ја зажелело...”
