Đura Jakšić
Georgije „Đura” Jakšić (8. avgust 1832 — 16. novembar 1878) bio je srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac i učitelj.
Citati[uredi]
„Pašću, umreću, duša mi gore, rastopiće me do bele zore, ko grudu snega vrelo sunčanje. O, lakše, lakše kroz gusto granje!”
„Kad bi moma zvezda bila, nikad ne bi duša moja bela danka zaželila.”
„Natoči mi čašu vina iz podruma svog. Poljubi me, zagrli me, pomog'o ti Bog!”
„O njom sam samo snevo, ona mi beše sve: neka me ona voli, a svet prezire.”
„U srcu se život zastrašeno taju, samo vetar huji, to su uzdisaji...”
„Zašto me ne ljubiš, mog života raju? Bez ljubavi časi što da propadaju?”
„Jesi li čula, dušo, da ponoć uzdiše, kad joj na crnim grudima zvezdu raniše?”
„Volove sam prodao lani i sa njima pašu mnogu. Krčmarici, lepoj Jani, toke dadoh u zalogu.”
„Opet me jedno teši, i sad sam grešiti rad, nešto da Mila zgreši, s njome da gorem mlad!”
„Uvređeno srce moje, u večitom bolu, gnevu, smeha se ja zaželelo...”
