Херман Мелвил
Херман Мелвил (1. августа 1819 - 28. септембра 1891) је био амерички писац, приповедач и песник. Његов најпознатији роман је Моби Дик.
Цитати
[уреди]„Извана, у нама се не ствара никакав диван ефекат, осим ако га не сусреће неко унутрашње, одговорно чудо. Да ће звездани свод напунити срце свим заносним чудесима, то је само зато што смо ми сами већа чуда и врхунски трофеји од свих звезда у свемиру.”
„Боље је не успети у оригиналности, него успети у имитацији. Онај ко никада негде није подбацио, тај човек не може бити велики. Неуспех је прави тест величине.”
„Волим све мушкарце који роне. Свака риба може пливати близу површине, али потребан је велики кит да се спусти низ степенице пет миља или више; И ако он не достигне дно, зашто, сво олово у Галени не може обликовати перјаницу која хоће.”
„Истина је да чак ни Шекспир није био до краја искрен човек. И заиста, ко у овом нетолерантном универзуму јесте, или може бити? Али Декларација независности чини разлику.”
„Зар нема Мораваца на Месецу, да још ниједан мисионар није посетио ову нашу јадну паганску планету, да цивилизује цивилизацију и христијанизује хришћанство?”
„Природа није усадила у човека никакву моћ која повремено није требало да се користи, иако су наше моћи пречесто злоупотребљаване.”
„Геније, широм света, стоји руку под руку, а један шок препознавања иде у круг.”
„У овом свету лажи, Истина је принуђена да лети као уплашена бела срна у шуми; и само лукавим погледима она ће се открити, као код Шекспира и других мајстора велике Уметности казивања истине, — макар то било прикривено, и на махове.”
„Свим дубоким стварима и емоцијама ствари претходи и прате Тишина.”
„Тишина је истовремено најбезопаснија и најстрашнија ствар у целој природи. Говори о резервисаним снагама судбине. Тишина је једини Глас Бога нашег.”
„Природа није толико њен сопствени увек слатки тумач, колико само снабдевач тог лукавог алфабета, при чему бирајући и комбинујући како му је воља, сваки човек чита своју нарочиту лекцију у складу са својим посебним умом и расположењем.”
„Они које ће књиге повредити неће бити доказ против догађаја. Треба забранити догађаје, а не књиге.”
„Па има туге на свету, али и доброте; и доброта која није зеленило, није више него туга.”
„Ко у дуги може повући линију где се завршава љубичаста и почиње наранџаста? Изразито видимо разлику у бојама, али где тачно једна прво улази у другу? Тако са разумом и безумљем.”
„Четрдесет година након битке, неборцу је лако размишљати о томе како је требало да се бори. Друга је ствар лично и под ватром управљати борбом док је укључен у њен дим. У великој мери у односу на друге ванредне ситуације које укључују практична и морална разматрања, и када је императив хитно деловати.”
