Хајдук Станко

Хајдук Станко је епско историјски роман Јанка Веселиновића у коме је описано јунаштво српског народа и његова борба за слободу и који је подељен на три дела: Одметник, Осветник, Бесмртник.

Цитати

„ Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене. ”

„ На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно... Што би год хтео одгурнути, не може. Боли... И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?. ”

„ Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?... То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту... Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу. ”

„ Господе! Ти нам буди пријатељ! Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!... Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре. Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!... Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... ”

„ Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!... Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! ”

„ Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим. За њу се у то доба ниje ни знало. Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу нecpeћну”, „крв материну” итд.; али то је било врло ретко. ”