Hajduk Stanko

Hajduk Stanko je epsko istorijski roman Janka Veselinovića u kome je opisano junaštvo srpskog naroda i njegova borba za slobodu i koji je podeljen na tri dela: Odmetnik, Osvetnik, Besmrtnik.

Citati

„ Nema stope zemlje mačvanske krvlju nezalivene i kostima nepotrušene. ”

„ Na jednoj strani detinjstvo, mladost, vek… a na drugoj prijateljstvo, prijateljstvo iskreno, srdačno… Što bi god hteo odgurnuti, ne može. Boli… I jedno i drugo ulegalo se duboko u srce, pa i kad bi hteo koje iščupati, bi li mogao a da srce ne povredi?. ”

„ Ali znate li šta je to kad ratar ostavi svoj plug, pa se lati oružja?… To znači: borbu na život i na smrt, borbu očajnu, večitu… Ratar se više ne vraća plugu, njegova ruka više ne drži rucelja plužnih, on čak i ne sanja više o svome pređašnjem životu. ”

„ Gospode! Ti nam budi prijatelj! Ti vidiš naše jade, pa budi blag otac i potpora našim nejakim rukama!… Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare. Ako su što I zgrešili naši stari, a ti bar budi blag, pa oprosti ovom kolenu što diže ruku na krvnika!… Pustio si da potpadnemo pod jaram… dopusti i da skinemo svojim nejakim rukama!… ”

„ On je Turčin, a ja sam Srbin, i mi ne možemo jedan drugome dobra misliti!… Gde je njegov život, tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća! ”

„ Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim. Za nju se u to doba nije ni znalo. Ili ako je ko baš bio veoma ljut, on je psovao „dušu”, „papriku”, „vrežu necpećnu”, „krv materinu” itd.; ali to je bilo vrlo retko. ”