Фридрих фон Шлегел

Извор: Викицитат

Фридрих фон Шлегел (10. март 1772 — 12. јануар 1829) је био немачки писац, најзначајнији теоретичар немачког романтизма и један од првих европских модерниста.

Цитати[уреди]

„Уметник треба да има што мање жеље да влада колико да служи. Он може само да ствара, да не ради ништа осим да ствара, и тако помаже држави само … уздизањем политичара и економиста у уметнике.”


„Не стварај себи никакав идеал, ни анђела на небу, ни јунака у песми или роману, ни сањаног или замишљеног: радије воли човека какав јесте.”


„Посредник је онај ко опажа божанство у себи и који се самодеструктивно жртвује да би открио, саопштио и представио целом човечанству ово божанство у свом понашању и делима, у својим речима и делима.”


„Кроз уметнике човечанство постаје индивидуа, тако што спаја прошлост и будућност у садашњости. Они су виши орган душе, где се сусрећу животни духови целог спољашњег човечанства и у коме најпре делује унутрашње човечанство.”


„Не постоји самоспознаја осим историјске самоспознаје. Нико не зна шта је ако не зна шта су му савременици.”


„Једина сврха човечанства је да урезује мисли божанства на плоче природе.”


„Од филозофије не очекујте ништа више од гласа, језика и граматике инстинкта за побожношћу који лежи у њеном пореклу.”


„Људи који су довољно ексцентрични да буду сасвим озбиљно врли разумеју једни друге свуда, лако се откривају и чине тиху опозицију владајућем неморалу који се дешава да прође за морал.”