Прва посланица Коринћанима
Прва посланица Коринћанима је једна од књига Новог завета. По реду је друга посланица у Новом завету и налази се после посланице Римљанима.
Цитати[уреди]
„Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповиједам јеванђелије, не премудријем ријечима, да не изгуби силу крст Христов. (1:17)”
„Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост вијека овога ни кнезова вијека овога који пролазе; Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог прије свијета за славу нашу; Које ни један од кнезова вијека овога не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. Него као што је писано: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе. (2:6-9)”
„И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с тјелеснима, као с малом дјецом у Христу. Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете, Јер сте још тјелесни. Јер гдје су међу вама зависти и свађе и неслоге, нијесте ли тјелесни, и не живите ли по човјеку? (3:1-3)”
„За то да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пријесноме хљебу чистоте и истине. (5:8)”
„Јер премда сам слободан од свију, свима себе учиних робом, да их више придобијем. (9:19)”
„А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа. (15:56-57)”
