Посланица Филипљанима
Посланица Филипљанима је шеста по реду посланица у Новом завету. Налази се после Посланице Ефесцима.
Цитати[уреди]
„Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповиједа; и за то се радујем, а и радоваћу се; Јер знам да ће ми се ово збити на спасеније вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа. Као што чекам и надам се да се ни у чему не ћу постидјети, него да ће св и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у тијелу мојему, било животом или смрћу. Јер је мени живот Христос а смрт добитак. (1:18-21)”
„Ништа не чините уз пркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе. (2:3)”
„А ја сам примио све, и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу. (4:18)”
