Пређи на садржај

Мигел Анхел Астуријас

Извор: Викицитат

Мигел Анхел Астуријас (10. октобар 1899 — 9. јун 1974) је био гватемалски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1967. године.

Цитати

[уреди]

„Посао писца је да невидљиво учини видљивим речима. Реч је мудрост романописца, писца, песника.”


„За гладне и неактивне људе, једини начин на који се Бог може појавити је кроз рад и храну.”


„Свако дело, какво год да је, књижевно, политичко, научно, мора бити подржано понашањем.”


„Права љубав је непроцењива и стога немарна према својим последицама.”


„Жена више воли оно што није у мушкарцу него оно што јесте.”


„Када кажемо Богу, када кажемо својим синовима, женама, себи, коначно, „Чујте Американци, негде у Америци постоји нација која се тек пробудила“ – сви ће узвикнути БОЛИВИЈА!”


„У животу се често дешава да нам и оно што волимо више од себе, временом досади.”


„Нема мира који није заснован на штитовима, главама и лешинама безглавог душмана.”


„Не можете се свађати са љубавницима и лудацима.”


„Сиромашнима новац тече кроз прсте као несрећним коцкарима.”


„У младости душа види шта тело хоће. А у старости је све супротно. Код старих људи тело жели исто што и душа, а с годинама душа жели само једно: да лети.”


„Свако на овом свету ствара своју истину.”


„Легенде су као реке, где год теку, узимају све што тамо падне, или узимају макар одраз.”


„Мисли су слатке, шећером натапају лобању.”


„Мајке се осећају ситим и богатим када размишљају о својим синовима.”


„Они који ме воле треба да знају да је љубав борба руку.”


„Наши песници и писци прате живот и његове промене у живом језику и писму.”