Максим Горки

Твоје књиге и планови ништа не вреде ако нема праведне земље.

Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; 28. март (16. март по Јулијанском календару) 1868 — 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је руски и совјетски писац и политички активиста.

Своја мисао је као добра светлост, при њој се туђа лаж види одмах.

Види још:

Мати

Цитати

Требало би положити пушке, топове, железничка кола, па би рату био крај.

Лаж је религија робова и господара… Истина је бог слободног човека.

Јунаци су вође и личности који ничег заједничког немају с масама.

Свакада побеђује јунак, па чак и онда када је привидно физички побеђен.

Сопствене мисли су као море, а туђе као реке: ма колико ових утицало у море, оно ипак остаје слано.

• Учити и учити, велиш ти? Али можеш ли ти то научити, како да људи постану срећни? Не, не можеш. Прво остари, па онда говори да треба учити. Зашто учити? Сваки зна шта му треба. Ко је паметнији, тај узима оно што има, а глупљи не добијају ништа; и сваки се учи сам…
  • Макар Чудра (1892)

• Смешни су ти твоји људи. Скупили се у гомилу, те гњаве један другог; а погледај шта је места на земљи; он показа руком далеко на степу… И непрестано раде. Зашто, за кога? Нико не зна.
  • Макар Чудра (1892)

• Кад би орлица од своје воље пошла гаврану у гнездо, шта би постала?
  • Макар Чудра (1892)

• Помислите о вашој улози у животу: — направљена је била цигла, затим је непомична лежала у једном здању, распала се и ишчезла… И досадно је, и гадно бити само цигла — зар није тако? Та не личите на циглу, ако имате разума и душе, ако хоћете да осетите у животу добре часове, пуне осећања и мисли…
  • Сат (1896), IV

• Живео човек који себе не уме да штеди!
  • Сат (1896), VII

• Има само два облика живота: труљење и горење. Плашљиви и грамжљиви изабраће онај први, храбри и великодушни — овај други; свакоме ко воли лепоту, јасно је, где је величанственије.
  • Сат (1896), VII

• Часови живота нашег — празни су, досадни часови; на испунимо их лепим подвизима, не штедећи себе и тада ћемо проживети часове лепе пуне радосног узбуђења, пуне ретког поноса!
  • Сат (1896), VII

• […] лепота је у снази, а не у глаткој кожи и руменим образима.
  • Кан и његов син (1896)

• Све је остало мртво, само је женина љубав жива. Где нема таке љубави — онде нема ни живота за човека, он је просјак и тужни су његови дани.
  • Кан и син (1896)

• […] шта човек може згрешити или како се може коме замерити, када личи на камени кип и када му је тежак рад угушио свако осећање?
  • Двадесетшесторица и једна (1899)

• […] ћутање је мучно и ужасно само за оне који су казали све, те више немају шта да кажу; за људе који уопште нису отпочели да говоре, ћутање је проста, лака ствар…
  • Двадесетшесторица и једна (1899)

• Летео или пузио, крај је познат: сви ће лећи под земљу, све ће бити прах…
  • Песма о соколу (1899), I

• Онај који је рођен да пузи — летети не може!
  • Песма о соколу (1899), II

• Безумље храбрих — мудрост је живота! О храбри Соколе! У борби с непријатељима пролио си своју крв… Али ће доћи време и капи крви твоје жарке, као искре, плануће у мраку живота и многа ће храбра срца запалити лудом жеђи за слободом, за светлошћу!
  • Песма о соколу (1899), II

• Али у песми храбрих и јаких духом ти ћеш увек бити живи пример, поносан поклич за слободу, за светлост!
  • Песма о соколу (1899), II

• Једино је слободан онај, који се може уздржату од свих жеља, да се потпуно жртвује једној јединој изабратој мети.
  • Пред животом (1900)

• […] твоје књиге и планови ништа не вреде ако нема праведне земље…
  • На дну (1902), чин 3.

• Лаж је религија робова и господара… Истина је бог слободног човека!
  • На дну (1902), чин 4.

• У кочијама прошлости нигде не можете да одете.
  • На дну (1902), чин 4.

• Јунаци су вође и личности који ничег заједничког немају с масама.
  • Прича о јунаку (1925)

• Све нове истине изгледају у почетку као парадокси, а најчуднија је та истина да ће човек остати непријатељ масе до год се она не распадне у милионе самосталних личности.
  • Прича о јунаку (1925)

• Ја полазим од стварних, органских, а не замишљених човекових интереса: човек би хтео да живи слободно, али му то не да његова таштина. Он је утолико слободнији уколико је удаљенији од људи.
  • Прича о јунаку (1925)

• Рат је хирурша операција којом би се могло да исече све оно што је у држави болесно.
  • Прича о јунаку (1925)

• Проституција је професија хистеричних жена…
  • Прича о јунаку (1925)

• Сви су људи по својој природи анархисти, но ми знамо да за анархију још није време. Оно ће доћи тек онда када се масе распадну у поједице који су свесни своје моћи, свога значаја и свога права да живе по законима свога духа.
  • Прича о јунаку (1925)

• Историја је борба између појединаца и множине, борба између љубави према миру и страсти према делу.
  • Прича о јунаку (1925)

• Историја је дело појединаца, резултат јунака тваралаца.
  • Прича о јунаку (1925)

• Свакада побеђује јунак, па чак и онда када је привидно физички побеђен.
  • Прича о јунаку (1925)

• Добро живети може онај ко воли смех.
  • Прича о јунаку (1925)

• Сунце је свакој ватри отац, оно не убија никога.
  • Пустињак

• Силна је магијска моћ речи у којој живи љубав.
  • Пустињак

• Потребна је простота. Сви људи заплели су се у ситнице, због тога и даве један другог.
  • Шупља глава

• Човек треба да влада само собом, и ни над ким другим. Ено, прикачили те на хартију и терају те куда хоће, и ти не господариш ни својим јадом ни својом радошћу.
  • Шупља глава

• Будала живи лакше, паметан човек занимљивије.
  • Шупља глава

• Своја мисао је као добра светлост, при њој се туђа лаж види одмах.
  • Шупља глава

• Ако се рајска птица, човекова слобода, у мрежу лажних ситница толико заплела да хоће да се угуши, онда мрежу расеци, подери је!
  • Шупља глава

• Лекар је свима причао да је избила револуција и да ће данашња власт бити замењена другом. Ја мишљах:
  – Дакле, то значи да људима треба на њушке ставити други оглав?
  • Шупља глава

• Требало би положити пушке, топове, железничка кола, па би рату био крај.
  • Шупља глава

• Сопствене мисли су као море, а туђе као реке: ма колико ових утицало у море, оно ипак остаје слано.
  • Шупља глава

Мати (1906)

Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте Мати

Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.

Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?

Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „То је држава!”

Морем крви нећете угасити истину…

• Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.
  • Први део, глава 17.

• Ми морамо најпре да наоружамо главу, па тек онда руке.
  • Први део, глава 20.

• Ако се у храну детета уноси помало бакра, то ће спречити раст његових костију и оно ће постати патуљак, а ако се човек трује златом, његова душа ће постати ситна, умртвљена и безбојна, сасвим као гумена лопта од пет копјејака…
  • Први део, глава 23.

• Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?
  • Први део, глава 23.

• Да би човек напредовао на свом путу, мора се борити и против себе. Треба умети дати све од себе, своје срце. Дати свој живот, умрети за идеју – то је просто!
  • Први део, глава 24.

• Доћи ће време кад ће људи уживати један у другом, кад ће сваки човек стајати пред сваким другим као звезда. Земљом ће се кретати слободни људи, велики у тој својој слободи, сви ће ићи отвореног срца, сва срца биће ослобођена осећања зависти, нико неће бити пакостан. Онда ће бити не само живот него служење човеку, човеков лик ће се високо уздићи; слободном човеку је свака висина доступна! Људи ће живети у истини и слободи због лепоте, и најбољима ће се сматрати они који својим срцем буду широко загрлили свет, који га буду дубоко заволели; најслободнији биће и најбољи – у њима је највише лепоте! Људи у таквом животу биће велики…
  • Први део, глава 24.

• Полиција, жандарми, шпијуни – све су то наши непријатељи – а сви су људи као и ми, и њима сишу крв, и њих не сматрају за људе. Све је исто! А ето, ставише људе једне против других, заслепише их глупошћу и страхом, везаше им и ноге и руке, придавише их, и сишу их, гуше, и с једнима ударају друге. Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „То је држава!”
  • Први део, глава 24.

• Несрећа је у томе што је на земљи мало слободних људи!
  • Други део, глава 8.

• Младо срце је увек ближе истини…
  • Други део, глава 24.

• Млади, здрави, они уносе своју несавладиву снагу само ради једног циља, ради правичности. Иду да би победили сву људску беду, подигли су се да униште целокупну несрећу на земљи, иду да савладају све што је ружно, и савладаће!
  • Други део, глава 28.

• Деца која иду путем истине и разума, и све заодевају новим небесима, осветљавају све несагоривим пламеном, та деца свуда доносе љубав, из дубине душе своје. Ствара се нов живот, у ватреној љубави деце према целом свету. И ко може да угаси ту љубав, ко? Која је сила већа од ове, ко је може савладати? Њу је родила земља, и сав живот хоће њену победу — сав живот!
  • Други део, глава 28.

• Морем крви нећете угасити истину…
  • Други део, глава 29.

Потребан извор

• Човек је украс света.

• Деца — то су наше сутрашње судије.

• Људи понекад лажу зато што то захтева пристојност.

• Не суди — да ти не суде.

• Несрећа је најбоља за спајање нарави које су иначе сасвим супротне.

• Само се глупану живот чини једноставним.

• Самозадовољан човек је израслина на грудима друштва.

• Живот тече — ко га не стигне, остаје сам.

• Улога искреног човека — тешка је улога.

• Зло је кад снага живи без разума, али није ни добро када разум живи без снаге.