Maksim Gorki

Tvoje knjige i planovi ništa ne vrede ako nema pravedne zemlje.

Aleksej Maksimovič Peškov (28. mart 1868 — 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki, bio je ruski i sovjetski pisac i politički aktivista.

Svoja misao je kao dobra svetlost, pri njoj se tuđa laž vidi odmah.

Vidi još:

Mati

Citati

Trebalo bi položiti puške, topove, železnička kola, pa bi ratu bio kraj.

Laž je religija robova i gospodara… Istina je bog slobodnog čoveka.

Junaci su vođe i ličnosti koji ničeg zajedničkog nemaju s masama.

Svakada pobeđuje junak, pa čak i onda kada je prividno fizički pobeđen.

Sopstvene misli su kao more, a tuđe kao reke: ma koliko ovih uticalo u more, ono ipak ostaje slano.

• Učiti i učiti, veliš ti? Ali možeš li ti to naučiti, kako da ljudi postanu srećni? Ne, ne možeš. Prvo ostari, pa onda govori da treba učiti. Zašto učiti? Svaki zna šta mu treba. Ko je pametniji, taj uzima ono što ima, a gluplji ne dobijaju ništa; i svaki se uči sam…
  • Makar Čudra (1892)

• Smešni su ti tvoji ljudi. Skupili se u gomilu, te gnjave jedan drugog; a pogledaj šta je mesta na zemlji; on pokaza rukom daleko na stepu… I neprestano rade. Zašto, za koga? Niko ne zna.
  • Makar Čudra (1892)

• Kad bi orlica od svoje volje pošla gavranu u gnezdo, šta bi postala?
  • Makar Čudra (1892)

• Pomislite o vašoj ulozi u životu: — napravljena je bila cigla, zatim je nepomična ležala u jednom zdanju, raspala se i iščezla… I dosadno je, i gadno biti samo cigla — zar nije tako? Ta ne ličite na ciglu, ako imate razuma i duše, ako hoćete da osetite u životu dobre časove, pune osećanja i misli…
  • Sat (1896), IV

• Živeo čovek koji sebe ne ume da štedi!
  • Sat (1896), VII

• Ima samo dva oblika života: truljenje i gorenje. Plašljivi i gramžljivi izabraće onaj prvi, hrabri i velikodušni — ovaj drugi; svakome ko voli lepotu, jasno je, gde je veličanstvenije.
  • Sat (1896), VII

• Časovi života našeg — prazni su, dosadni časovi; na ispunimo ih lepim podvizima, ne štedeći sebe i tada ćemo proživeti časove lepe pune radosnog uzbuđenja, pune retkog ponosa!
  • Sat (1896), VII

• […] lepota je u snazi, a ne u glatkoj koži i rumenim obrazima.
  • Kan i njegov sin (1896)

• Sve je ostalo mrtvo, samo je ženina ljubav živa. Gde nema take ljubavi — onde nema ni života za čoveka, on je prosjak i tužni su njegovi dani.
  • Kan i sin (1896)

• […] šta čovek može zgrešiti ili kako se može kome zameriti, kada liči na kameni kip i kada mu je težak rad ugušio svako osećanje?
  • Dvadesetšestorica i jedna (1899)

• […] ćutanje je mučno i užasno samo za one koji su kazali sve, te više nemaju šta da kažu; za ljude koji uopšte nisu otpočeli da govore, ćutanje je prosta, laka stvar…
  • Dvadesetšestorica i jedna (1899)

• Leteo ili puzio, kraj je poznat: svi će leći pod zemlju, sve će biti prah…
  • Pesma o sokolu (1899), I

• Onaj koji je rođen da puzi — leteti ne može!
  • Pesma o sokolu (1899), II

• Bezumlje hrabrih — mudrost je života! O hrabri Sokole! U borbi s neprijateljima prolio si svoju krv… Ali će doći vreme i kapi krvi tvoje žarke, kao iskre, planuće u mraku života i mnoga će hrabra srca zapaliti ludom žeđi za slobodom, za svetlošću!
  • Pesma o sokolu (1899), II

• Ali u pesmi hrabrih i jakih duhom ti ćeš uvek biti živi primer, ponosan poklič za slobodu, za svetlost!
  • Pesma o sokolu (1899), II

• Jedino je slobodan onaj, koji se može uzdržatu od svih želja, da se potpuno žrtvuje jednoj jedinoj izabratoj meti.
  • Pred životom (1900)

• […] tvoje knjige i planovi ništa ne vrede ako nema pravedne zemlje…
  • Na dnu (1902), čin 3.

• Laž je religija robova i gospodara… Istina je bog slobodnog čoveka!
  • Na dnu (1902), čin 4.

• U kočijama prošlosti nigde ne možete da odete.
  • Na dnu (1902), čin 4.

• Junaci su vođe i ličnosti koji ničeg zajedničkog nemaju s masama.
  • Priča o junaku (1925)

• Sve nove istine izgledaju u početku kao paradoksi, a najčudnija je ta istina da će čovek ostati neprijatelj mase do god se ona ne raspadne u milione samostalnih ličnosti.
  • Priča o junaku (1925)

• Ja polazim od stvarnih, organskih, a ne zamišljenih čovekovih interesa: čovek bi hteo da živi slobodno, ali mu to ne da njegova taština. On je utoliko slobodniji ukoliko je udaljeniji od ljudi.
  • Priča o junaku (1925)

• Rat je hirurša operacija kojom bi se moglo da iseče sve ono što je u državi bolesno.
  • Priča o junaku (1925)

• Prostitucija je profesija histeričnih žena…
  • Priča o junaku (1925)

• Svi su ljudi po svojoj prirodi anarhisti, no mi znamo da za anarhiju još nije vreme. Ono će doći tek onda kada se mase raspadnu u pojedice koji su svesni svoje moći, svoga značaja i svoga prava da žive po zakonima svoga duha.
  • Priča o junaku (1925)

• Istorija je borba između pojedinaca i množine, borba između ljubavi prema miru i strasti prema delu.
  • Priča o junaku (1925)

• Istorija je delo pojedinaca, rezultat junaka tvaralaca.
  • Priča o junaku (1925)

• Svakada pobeđuje junak, pa čak i onda kada je prividno fizički pobeđen.
  • Priča o junaku (1925)

• Dobro živeti može onaj ko voli smeh.
  • Priča o junaku (1925)

• Sunce je svakoj vatri otac, ono ne ubija nikoga.
  • Pustinjak

• Silna je magijska moć reči u kojoj živi ljubav.
  • Pustinjak

• Potrebna je prostota. Svi ljudi zapleli su se u sitnice, zbog toga i dave jedan drugog.
  • Šuplja glava

• Čovek treba da vlada samo sobom, i ni nad kim drugim. Eno, prikačili te na hartiju i teraju te kuda hoće, i ti ne gospodariš ni svojim jadom ni svojom radošću.
  • Šuplja glava

• Budala živi lakše, pametan čovek zanimljivije.
  • Šuplja glava

• Svoja misao je kao dobra svetlost, pri njoj se tuđa laž vidi odmah.
  • Šuplja glava

• Ako se rajska ptica, čovekova sloboda, u mrežu lažnih sitnica toliko zaplela da hoće da se uguši, onda mrežu raseci, poderi je!
  • Šuplja glava

• Lekar je svima pričao da je izbila revolucija i da će današnja vlast biti zamenjena drugom. Ja mišljah:
  – Dakle, to znači da ljudima treba na njuške staviti drugi oglav?
  • Šuplja glava

• Trebalo bi položiti puške, topove, železnička kola, pa bi ratu bio kraj.
  • Šuplja glava

• Sopstvene misli su kao more, a tuđe kao reke: ma koliko ovih uticalo u more, ono ipak ostaje slano.
  • Šuplja glava

Mati (1906)

Ovo je samo nekoliko primera; za više citata iz ovog dela, pogledajte Mati

Pravi ljudi su samo oni koji ruše lance sa ljudskog uma.

Kad će postojati takve majke koje će svoju decu i u smrt slati sa radošću?

Pretvorili su ljude u oružje, u batine, u kamenje, i kažu: „To je država!”

Morem krvi nećete ugasiti istinu…

• Pravi ljudi su samo oni koji ruše lance sa ljudskog uma.
  • Prvi deo, glava 17.

• Mi moramo najpre da naoružamo glavu, pa tek onda ruke.
  • Prvi deo, glava 20.

• Ako se u hranu deteta unosi pomalo bakra, to će sprečiti rast njegovih kostiju i ono će postati patuljak, a ako se čovek truje zlatom, njegova duša će postati sitna, umrtvljena i bezbojna, sasvim kao gumena lopta od pet kopjejaka…
  • Prvi deo, glava 23.

• Kad će postojati takve majke koje će svoju decu i u smrt slati sa radošću?
  • Prvi deo, glava 23.

• Da bi čovek napredovao na svom putu, mora se boriti i protiv sebe. Treba umeti dati sve od sebe, svoje srce. Dati svoj život, umreti za ideju – to je prosto!
  • Prvi deo, glava 24.

• Doći će vreme kad će ljudi uživati jedan u drugom, kad će svaki čovek stajati pred svakim drugim kao zvezda. Zemljom će se kretati slobodni ljudi, veliki u toj svojoj slobodi, svi će ići otvorenog srca, sva srca biće oslobođena osećanja zavisti, niko neće biti pakostan. Onda će biti ne samo život nego služenje čoveku, čovekov lik će se visoko uzdići; slobodnom čoveku je svaka visina dostupna! Ljudi će živeti u istini i slobodi zbog lepote, i najboljima će se smatrati oni koji svojim srcem budu široko zagrlili svet, koji ga budu duboko zavoleli; najslobodniji biće i najbolji – u njima je najviše lepote! Ljudi u takvom životu biće veliki…
  • Prvi deo, glava 24.

• Policija, žandarmi, špijuni – sve su to naši neprijatelji – a svi su ljudi kao i mi, i njima sišu krv, i njih ne smatraju za ljude. Sve je isto! A eto, staviše ljude jedne protiv drugih, zaslepiše ih glupošću i strahom, vezaše im i noge i ruke, pridaviše ih, i sišu ih, guše, i s jednima udaraju druge. Pretvorili su ljude u oružje, u batine, u kamenje, i kažu: „To je država!”
  • Prvi deo, glava 24.

• Nesreća je u tome što je na zemlji malo slobodnih ljudi!
  • Drugi deo, glava 8.

• Mlado srce je uvek bliže istini…
  • Drugi deo, glava 24.

• Mladi, zdravi, oni unose svoju nesavladivu snagu samo radi jednog cilja, radi pravičnosti. Idu da bi pobedili svu ljudsku bedu, podigli su se da unište celokupnu nesreću na zemlji, idu da savladaju sve što je ružno, i savladaće!
  • Drugi deo, glava 28.

• Deca koja idu putem istine i razuma, i sve zaodevaju novim nebesima, osvetljavaju sve nesagorivim plamenom, ta deca svuda donose ljubav, iz dubine duše svoje. Stvara se nov život, u vatrenoj ljubavi dece prema celom svetu. I ko može da ugasi tu ljubav, ko? Koja je sila veća od ove, ko je može savladati? Nju je rodila zemlja, i sav život hoće njenu pobedu — sav život!
  • Drugi deo, glava 28.

• Morem krvi nećete ugasiti istinu…
  • Drugi deo, glava 29.

Citati o Maksimu Gorkom

• Dok su se svi književnici toga doba gordo odvajali od prezrenih masa i kao orlovi lebdeli nad zemljom u mističnim tajnim svetovima simbola, Maksim Gorki bio je na zemlji, dole, pomešan sa gomilom, pun sažaljenja za male i velike bede ponižena čoveka, pun bunta protivu nepravde ondašnjega društva. Kao oštar krik galeba pred burom, pronela se nad Rusijom njegova pretnja svima onima koji su hladno, ravnodušno, sebično i mirno prolazili pored patnji omalovažavanih i namučenih ljudi, i toj su se pretnji, sa svih strana, pridružili glasovi novih, nepoznatih pesnika, pesnika „sa dna”.
  • Dragiša Vasić, Proleterski pesnici (1928)[1]

Potreban izvor

• Čovek je ukras sveta.

• Deca — to su naše sutrašnje sudije.

• Ljudi ponekad lažu zato što to zahteva pristojnost.

• Ne sudi — da ti ne sude.

• Nesreća je najbolja za spajanje naravi koje su inače sasvim suprotne.

• Samo se glupanu život čini jednostavnim.

• Samozadovoljan čovek je izraslina na grudima društva.

• Život teče — ko ga ne stigne, ostaje sam.

• Uloga iskrenog čoveka — teška je uloga.

• Zlo je kad snaga živi bez razuma, ali nije ni dobro kada razum živi bez snage.