Књига постања

Прва књига Мојсијева која се зове Постање је хебрејски религијски спис који говори о стварању света.

Цитати

„У почетку створи Бог небо и земљу.”

„А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.”

„И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.”

„А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.”

„Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.”

„Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.”

„Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.”

„Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.”

„А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.”

„Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?”

„Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.”

„Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.”

„И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.”

„Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га.”

„Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.”

„А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Кајин.”

„И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.”

„Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човјека, по обличју својему створи га.”

„А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.”

„А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.”

„Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.”

„Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.”

„Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.”

„Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.”

„Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.”

„А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.”

„А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.”

„И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.”

„Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.”

„А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.”

„А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.”

„Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова.”

„И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.”

„Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.”

„И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.”

„Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.”

„Потом умрије Јосиф, а бјеше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.”