Карл фон Лине

Извор: Викицитат

Карл фон Лине (23. мај 1707 — 10. јануар 1778) био је шведски природњак и научник, познат као „отац таксономије“, а такође се сматра и једним од „очева модерне екологије“.

Цитати[уреди]

„Људска бића, пошто су, пре свега створења, добила моћ разума... треба да буду свесна где природа није свесна. Природа достиже свој врхунац у људима, али људска свест нема своју суштину у себи или природи.”


„Ако су имена непозната, нестаје и знање о стварима.”


„Посматрач природе види, са дивљењем, да је „цео свет пун славе Божије“.”


„Стварање Земље је слава Божја, као што се види из дела природе само од човека.”


„Велик је Бог наш, и велика је сила Његова, и сила је неизмерна.”


„Од младости си ме учио, Боже, и сада бих желео да проповедам чуда Твоја.”


„Дивна су дела Твоја, Господе! У мноштву врлина Твојих мериш оне који те презиру.”


„Боже бесконачни, свезнајући и свемоћни, пробуди ме и зачудих се! Прочитао сам неке трагове кроз Његове створене ствари, у свему томе је Његова воља; чак иу најмањим стварима, и то најситнијим! Колико мудрости! Какво несагледиво савршенство!”


„Сваки род је природан, створен као такав у почетку, да се не сме нагло цепати или спајати заједно по хиру или по нечијој теорији.”


„Теолошки, човека треба схватити као крајњу сврху стварања; постављен на земаљској кугли као ремек-дело дела Свемоћи, созерцавајући свет снагом разумног разума, чулима правећи закључке, у Његовим делима човек препознаје свемогућег Творца, свезнајућег, неизмерног и вечног. Бог, научивши да морално живи под Његовом влашћу, уверен је у потпуну правду Његове Немезе.”