Добрица Ерић
Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019) је био српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
Цитати
[уреди]| „ | Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. | ” |
| „ | ....И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији
и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха и у којој светли прах мојих предака.... |
” |
| „ | И нећу да будем слуга
ни жбир ни удворица ни паж Зато ми ставише на главу трнов венац срама А моја Земља је тек изашла из јама Моја краљица,обучена у пшеницу и раж Моја великомученица Србија укавежена, попљувана и слана Али ја знам да је све ово једна велика лаж и поносим се што сам Србин Србенда са Балкана! |
” |
| „ | Злонамерници
сити и манити све ми забранисте у рођеној кући ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем умирући а то се вама више не догађа ни кад свадбујете ни кад вам се рађа! |
” |