Dobrica Erić
Dobrica Erić (22. avgust 1936 — 29. mart 2019) je bio srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac.
Citati[uredi]
| „ | Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. | ” |
| „ | ....I želim da proživim, ostarim i umrem u zemlji Srbiji
i da budem grumen ove zemlje o kojoj pevam bez predaha i u kojoj svetli prah mojih predaka.... |
” |
| „ | I neću da budem sluga
ni žbir ni udvorica ni paž Zato mi staviše na glavu trnov venac srama A moja Zemlja je tek izašla iz jama Moja kraljica,obučena u pšenicu i raž Moja velikomučenica Srbija ukavežena, popljuvana i slana Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laž i ponosim se što sam Srbin Srbenda sa Balkana! |
” |
| „ | Zlonamernici
siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! |
” |