Вирџинија Вулф

Извор: Викицитат
Вирџинија Вулф (1902)

Вирџинија Вулф (25. јануар 1882 – 28. март 1941) била је енглеска књижевница, један од кључних аутора наративног модернизма и оснивач феминистичке књижевне критике.

Цитати[уреди]

„Главна дужност наставника је да нам после сваког предавања пружи влат чисте истине, да је ставимо међу странице свеске и сачувамо заувек.”


„Лепота света који тако брзо пропада, има две ивице, једну од смеха, једну од муке, која раскида срце.”


„Једном када почнете да себе схватате озбиљно као вођу или као следбеника, као модерног или као конзервативца, онда постајете самосвесна, уједа и гребе животиња чији рад никоме није ни најмање вредан ни важан.”


„Тако је тешко описати било које људско биће. Па кажу: 'Ево шта се догодило'; али не говоре каква је била особа којој се то догодило.”


„Чудна ствар у вези са животом је да, иако је његова природа морала бити очигледна свакоме стотинама година, нико није оставио адекватан опис о томе.”


„Живот је светлећи ореол, полупровидни омотач који нас окружује од почетка свести до краја.”


„Не молимо само за храброст и искреност; ми сугеришемо да је права ствар фикције мало другачија од обичаја да бисмо у то веровали.”


„Цео живот је био прекратак да би се изнео пуни укус; да извучем сваку унцу задовољства, сваку нијансу значења.”


„Светло је овде захтевало сенку.”


„Постојали су вечни проблеми: патња; смрт; сиромашни.”


„Ко зна шта смо, шта осећамо? Ко зна чак и у тренутку интимности, ово је знање?”


„Без самопоуздања смо као бебе у колевци.”


„Фикција је попут паукове мреже, закачена можда тако лагано, али ипак везана за живот на сва четири угла.”


„Ове мреже не плету у ваздуху бестелесна створења, већ су дело људских бића која пате и везана су за грубо материјалне ствари, попут здравља и новца и кућа у којима живимо.”


Спољашње везе[уреди]