Борисав Јовић
Борисав Јовић (19. октобар 1928 — 13. септембар 2021) је био српски и југословенски политичар и писац, који је био председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.
Цитати
[уреди]„Комунистичка партија Југославије скоро да није постојала када јој је поверен задатак да кад дође на власт разори српску државу и обесправи српски народ. У то време имала је свега 2.000 чланова. Тек кад се та велика завера реализовала у последњој деценији 20. века, видело се да су међународне реваншистичке снаге биле сложне до краја и да нису дозволиле ни трунку уступака своме жртвеном захтеву.”
„Постоје историјски документи на које се са сигурншћу ослањамо да бисмо разумели како се и зашто одиграла тако велика несрећа по српски народ и по Југославију. На Дрезденском конгресу одлучено је да се Југославија растури на више малих националних држава; да се српски народ, као већински онемогући да даље експлоатише мање југословенске народе; да се албанском и мађарском народу помогне да се прикључе својим матичним државама.”
„Сасвим је јасно да је КПЈ као мала и илегална партија, која је донела тако велике одлуке, то учинила под утицајем великих, од којих је зависила, или од којих је очекивала помоћ да оствари своје одлуке. Ту је пре свега била Коминтерна, којом је господарио Стаљин. Томе су се придружиле неке силе запада, пре свега оне поражене у Првом светском рату. Југославија је после Другог светског рата била изложена конфронтацији са великим бројем непријатеља, чије је интересе мајсторски ујединио и спровео Јосип Броз, захваљујући јаким унутрашњим сепаратистичким снагама Хрвата и Словенаца.”
„Броз није дозволио да Срби бирају своје заступнике, одабрао их је он. Да не би изабрали своје представнике за Друго заседање на коме су донете далекосежне одлуке, мучки није дозволио Србима да оснују КПС, нити АВНО Србије. На првом заседању Народне скупштине 1946. извршено је распарчавање српског народа на новоосноване републике. Велики део Срба остао је у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, а српска нација је као целина ликвидирана. Каснијим уставним променама право на самоопредељење народа замењено је правом република на отцепљење, што је у вишенационалним републикама изазвало грађански рат, за који је оптужен српски народ, који је перфидном политиком остао без националног права да се определи приликом распада Југуславије. Српски народ је био присиљен да живи тамо где га систематски ликвидирају, културно и физички, а смањеној српској држави савезним уставом наметнуте су две аутономне покрајине. Поступним преношењем државних надлежности на републике на крају је извршена ликвидација Југославије.”
