Антоан Франсоа Прево
Антоан Франсоа Прево (1. април 1697 — 23. децембар 1769) је био француски књижевник и повремени члан бенедиктанског реда.
Цитати
[уреди]„Портрет који морам да насликам је... двосмисленог карактера, мешавина врлина и порока, непрекидни контраст између добрих импулса и лоших поступака.”
„Не може се дуго размишљати о моралним заповестима, а да се не зачуди када их види, истовремено, поштоване и занемарене, и не питајући се шта би могао бити разлог за ово лутање људског срца, којим се оно држи принципа доброте и савршенство од којег у пракси одступа.”
„Само искуство или пример могу рационално одредити на који начин срце треба да се нагиње. Сада искуство није предност коју свако може да стекне, јер зависи од разних ситуација у којима се, случајно, нађемо. За многе људе, дакле, ово оставља само пример који може понудити било какво упутство о томе како треба да испољавају врлину.”
„Ништа није дивније, нити више поштује врлину од поверења са којим се обраћамо људима чију поштеност одавно познајемо.”
„Глупост великих и богатих је одличан извор прихода за скромне.”
„Случајно прочитана добра књига може заувек променити нечију судбину.”
„Ништа не инспирише више храбрости у жени од неустрашивости код мушкарца којег воли.”
„Своје богатство треба да меримо према средствима која имамо да задовољимо своје жеље.”
„Колико има дезертера од строгости врлине, колико мало од разлога љубави!”
„Да ли заиста мислите да човек може бити истински волети када му недостаје хлеба?”
