Пређи на садржај

Ана Брнабић

Извор: Викицитат
Фотографије Ане Брнабић

Ана Брнабић (28. септембар 1975) српска је политичарка. На функцији председнице Владе Републике Србије је од 2017. године.

Цитати[уреди]

„Србија се мења и мења брзо, и ако хоћете, ја сам део те промене, али не желим да будем жигосан „српски геј премијер“. Порука коју треба да пошаљемо је о компетентности, професионализму и поверењу.”


„Грађани Србије имају право да их не глуми гласна мањина. Можемо имати културу у којој се не слажемо, све док постоји толеранција и без насиља. Сви имамо различите погледе и вредности, али не желим да мењам мишљење људи законом.”


„Ако немамо владавину права и ефикасно и транспарентно правосуђе, све остало ће почети да се руши.”


„Када људи осете да су оснажени... онда могу да раде шта год желе. Њихова земља је да се мењају.”


„Улога државе треба да буде да стимулише и омогући отворену, динамичну економију, да развија инфраструктуру, да пружа што квалитетније и исплативије услуге, да елиминише административне баријере, да подстиче, подржава и законски штити сваку предузетничку иницијативу. , са одговорном и добро структурираном социјалном политиком у складу са економским могућностима.”


„Важно је да се договоримо око приоритета и постигнемо друштвено разумевање шта можемо и морамо заједнички да постигнемо да бисмо Србију узели у ред успешних држава. Време пред нама показаће колико смо храбри као друштво и појединци да заједно померамо границе и закорачимо у будућност ради свих нас. И верујем у грађане Србије.”


„Србија сада има шансу која се неће поновити још дуго, да искористи велике промене које је донела дигитализација и да за кратко време потпуно преокрене своју економску судбину. Нови потенцијали пред нама не зависе ни од кога и било чега другог, већ само од нас самих и наше спремности да победимо на великом међународном такмичењу. Улазимо у динамичан процес дигитализације, модернизације, интегративног образовања и рада, у период брзог раста, нових могућности, знатно вишег животног стандарда и свеукупно бољег живота свих грађана Србије.”


„Србија размишља о својим економским интересима, својој улози у политичким оквирима, размишља о најбољем интересу својих грађана. Наш стратешки пут је ЕУ, али имамо традиционалне везе са руским народом и економске везе, јер је Русија велико тржиште.”


„Заправо морам да одем на одмор, јер ми је син рекао да живим у Влади. Морам да му покажем да не живим у Влади.[1]


„Када је парламент (Косова) одлучивао о формирању Косовских безбедносних снага, Срби нису гласали, и то би требало да значи да Косовске безбедносне снаге не могу да буду формиране. Али оне су, упркос томе, формиране. Право вета Срба тако функционише у пракси.[2]


„Одлука Уставног суда Косова из маја 2016. године, да је манастир Високи дечани власник неколико хектара земље, још није примењена. Више од 20 година тај манастир је једина верска локација на свету која је под заштитом војних снага, КФОР-а, толико о безбедности.[3]


„Када су толико фантастични, када су светли пример, када тамо постоји владавина права и безбедност, и право вета, како то да се људи не враћају? Зато што буду ухапшени када се врате. А колико ће остати у затвору, нико не зна. У просеку 21 месец, готово две године“. О Косову и Метохији.[4]


„Ми смо економски већ део Европске уније. Културолошки, географски и историјски смо део европског континента и европске породице нација. На крају крајева, не мислим да имамо план Б.[5]


„Србија се веома много и значајно променила захваљујући процесу приступања Европској унији.[6]


„Позитиван однос државе према националним питањима је од изузетне важности за усмеравање једног друштва ка плурализму, толеранцији и инклузији свему ономе тежи Влада Србије.[7]


„Пандемија је економски исцрпела и најјаче земље на свету, али смо из пандемије могли да извучемо важне поуке, а најважнија је била та да свет треба да се окрене мултилатерализму и сарадњи, дељењу знања и ресурса, како би човечанство у годинама и деценијама пред нама било безбедније.[8]


„Још много посла је пред нама када је реч о реформама – и у области правосуђа, а свакако и у јачању слободе медија, унапређењу медијске сцене и усвајању медијских закона, што ће бити приоритети будуће Владе и због чега ово имамо као посебно министарство.[9]


„Србија ће наставити свој европски пут, јер Србија припада породици европских народа и земаља. Преко 65% страних инвестиција у Србији су инвестиције из земаља чланица ЕУ. Преко 70% нашег извоза се пласира у ЕУ. Уз подршку ЕУ градимо многе инфраструктурне пројекте и реализујемо јавна улагања у школе, болнице, геронтолошке центре и слично.[9]


„Зато сви који данас Србији спочитавају како треба да се понаша, шта да мисли и у шта да верује, треба прво да се запитају: ,,Да ли смо ми, који смо учествовали у бомбардовању СРЈ 1999. године, имали право да нападнемо једну међународно признату државу, без консултација и одлуке СБ УН?’’ ,,Да ли ми, у случају Србије, поштујемо основни принцип међународног јавног права, а то је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих дражава?’’ И коначно: ,,Да ли смо ми, у случају Србије, поштовали релевантну Резолуцију СБ УН, или смо је једноставно игнорисали?’’ У одговорима на ова питања ће се можда наћи и разумевање за тренутну позицију Србије, која само тражи да се принципи међународног права не тумаче како коме одговара, и у зависности од времена, околности и прилика, већ апсолутно и неселективно.[9]


„Наше црвене линије су сасвим јасне. Светиња су нам:

  • интерес Републике Србије,
  • пуна самосталност Србије у одлучивању о свим питањима унутрашње и спољне политике, у складу са сопственим националним интересима и принципима међународног права, и
  • очување виталних интереса и безбедност нашег народа на КиМ.[9]


„Посвећеношћу, одлучношћу и вредним радом, Србија је кренула напред. Од земље краха, на корак од банкрота, дошли смо до друштва могућности.[9]


„Подстицање улагања у стварање интелектуалне својине је важно да бисмо направили трансформацију од економије радно интензивних инвестиција до економије засноване на интелектуалној својини.[9]


Референце[уреди]