Људевит Гај

Људевит Гај (8. јул 1809 — 20. април 1872), рођен као Лудвиг Гај, је био политичар, доктор филозофије, лингвиста, идеолог, новинар и књижевник.

Цитати

„Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати не можемо?”

„a н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да то није сербски већ илирски језик, паче поносимо се и хвалимо Богу Великому што ми Хервати с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо.”

„У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивијека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу. Јесте истина да су записници разних вијећа водили латински, а прилика је такође да под кнезовима млетачким, њих ради, на вијећима се понешто расправљало и млетачким и којекаквим говором. Него у опћини од млетака ослобођеној, српски је расправни језик.”

„Кад ми старе Велике Илирие становници неби имали никаквога другог разлога за нас, већ само свеврмено учено употребљавање класичног имена, тако би јур јачји били, него ли су наши противници који неимају опет ништа за утемељити свога горка насрнутја против слози осим своје лукавштине и зле воље. . (...) Југославјани се пако у свету ученоме звати нипошто неможемо, овај бо назив вазда стоји у неком размерју, по којем стопрв своје знаменовање добива, и Козаци су прама северној братји својој Југославени.”

„Могли су прави домородци до сада виде, да ми нечинимо никакве разлике, што се тиче братинске љубави између Хорватах, Србах, Вендах, Славоначах, Далматинах, Бошњаках итд., већ да све скуп позивамо у једно коло илирско.”