Šaban Šaulić
Šaban Šaulić (6. septembar 1951 — 17. februar 2019) je bio srpski pevač folk muzike, muzičar i producent.
Citati
[uredi]„Moja pesma „Dva goluba bela“ bila je vrlo blizu zabavnoj muzici. Moja bivša kuća PGP je žarko želela da ja odem na Opatijskom festivalu. Međutim, ja sam odbio. Ne želim da svaštarim.”
„Meni je drago da sam Cicvarićev naslednik.”
„U pevačima tinja ogromno nezadovoljstvo. Nije sve u honorarima, u nekoj silnoj lovi. Uostalom, nemaju svi mnogo para. Socijalno moramo svi da uplaćujemo, a to je po 500—600 hiljadarki mesečno. Samostalnost je mač sa dve oštrice. Frka koja je nastala oko mene je potpuno normalna. PGP je izgubio svoju koku koja je nosila zlatna jaja. Sada je na njima da kukaju kada nisu hteli da nađemo zajednički jezik. Meni je svejedno gde ću raditi, ko će zarađivati na meni. Njima nije! Kažu da nisu mogli da me zaposle jer nemam muzičku akademiju. Imam samo osnovnu školu, ali i talenat koji vredi. Šta sada ne odu na tu toliko važnu Akademiju da nađu nekoga ko će im peva, nekog školovanog?”
„Ja sam provincijalac, dete sa ruba života. Trebalo je da prođe vremena da se uljudim, da naučim da budem Šaban Šaulić.”
„Lično mislim da nema toga što nisam postigao u životu. Čini mi se da je sve, kako se kaže, potaman. Ne žalim se. Baš nijednog trenutka nisam požalio ni na karijeru ni na sve što se dešavalo u mom životu. Tako da baš nemam ni za čim da žalim, sve je to teklo nekako svojim pravim, uzlaznim putem. Šta bih poželeo više... Normalnu decu, pametnu, inteligentnu, dobru, poštenu... Imam i tri unuka i dve unuke, tako da sam nekako, čini mi se, baš super ostvaren čovek. Nemam ni za čim da žalim niti bih menjao bilo šta u životu.”
Stihovi iz pesama
[uredi]„Srce moje deli se
Na pre i posle nje
Na mlade godine
I žal sto ostade”
„Nisi me volela u ono vreme
A ja sam želeo samo jedno
Sada kad nismo mi mladi k'o nekada
Dođi da ostarimo zajedno”
„Hajde mala da pravimo lom,
neka pukne ko iz neba grom”
„S namerom dođoh u veliki grad
ostade za mnom moje rodno mesto
na rastanku majka grlila me dugo
čuvaj se sine i piši nam često”