Toni Morison

Toni Morison (2008)

Toni Morison (engl. Toni Morrison, 18. februara 1931, — 5. avgust 2019), rođena kao Kloi Ardelija Voford, bila je književnica i profesorka. Dobila je Pulicerovu nagradu i prva je Afroamerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 1993. godine.

Citati

„ Svi umiremo. To je možda smisao života. Ali imamo jezik. To je možda mera naših života. ”

„ Jezik nas štiti od zastrašujućih stvari bez imena. Jezik je meditacija. ”

„ Ono što volite nikada ne možete izgubiti. ”

„ Mesto na kojem možete voleti koga god izaberete, gde vam nije potrebna dozvola za požudu, to mesto je sloboda. ”

„ Ne molite nikoga ni za šta, naročito ne za ljubav. ”

„ Uvek sam posmatrala rasizam i rasističke uvrede kao nešto vredno žaljenja kod takvih osoba. Nikada me to nije pogađalo. Uviek sam to smatrala defektom takvih ljudi. ”

„ Ne postoji rasa. Niti jedna. Postoji samo ljudska rasa – naučno, antropološki. Rasizam je konstrukt, društveni konstrukt. ”

„ Rasizam će nestati kada više ne bude profitabilan i psihološki upotrebljiv. A kada se to desi, rasizam će nestati. Ali trenutno ljudi zarađuju mnogo novca na njemu. ”

„ Svaki raj, svaka utopija je oblikovana ljudima koji nisu tu, ljudima kojima nije dozvoljen ulaz. ”

„ Znam da je svet u modricama i da krvari, i iako je važno ne ignorisati njegov bol, važno je odolevati zlu. Kao i svaki neuspeh, haos sadrži informacije koje mogu voditi ka spoznaji – čak i ka mudrosti. Poput umetnosti. ”

„ Neprijatelj nisu muškarci. Neprijatelj je koncept patrijarhata, koncept patrijarhata kao načina na koji se upravlja svetom ili načina na koji se deluje. ”

„ Ako postoji knjiga koju želiš da pročitaš, a još nije napisana, onda je moraš napisati. ”

„ Ako želiš da letiš, moraš da se odrekneš svega što te vuče na dno. ”

„ Osloboditi sebe je jedno; prisvojiti i prigrliti to oslobođeno ja je nešto sasvim drugo. ”

„ Misliš da zato što te on ne voli – ti nemaš vrednost. Misliš da zato što te više neće – da je on u pravu, da je njegov sud o tebi tačan. Ako te odbaci, onda si otpad. Misliš da ti on pripada samo zato što ti želiš da pripadaš njemu. Nemoj. To je loša reč, ‘pripadati’. Pogotovo kada je spojiš s nekim koga voliš. Ljubav ne bi trebalo da izgleda tako. Jesi li ikada videla kako oblaci vole planinu? Kruže oko nje; ponekad planinu i ne vidiš od oblaka. A znaš šta? Kad se popneš na vrh, šta vidiš? Njenu glavu. Oblaci je nikad ne pokrivaju do kraja. Njena glava izbija kroz njih, jer joj oblaci dopuštaju; ne obavijaju je, ne sputavaju. Puste je da drži glavu visoko, slobodnu, bez ičega što bi je sakrilo ili vezalo. Ne možeš posedovati ljudsko biće. Ne možeš izgubiti ono što ne poseduješ. A kada bi ga i posedovala — da li bi zaista mogla voleti nekoga ko je bez tebe potpuno niko? Da li zaista želiš takvu osobu? Nekoga ko se raspada kada izađeš kroz vrata? Ne želiš, zar ne? A ne želi ni on. Ti mu predaješ ceo svoj život. Celi, celi život, devojko. A ako tebi samoj toliko malo znači da ga samo predaš, gurneš mu ga u ruke — zašto bi njemu značio više? On te ne može ceniti više nego što ti ceniš sebe. ”

„ Ljubav jeste ili nije. Tanka ljubav uopšte nije ljubav. ”

„ U nekom trenutku lepota sveta postane dovoljna. Ne moraš je fotografisati, slikati, pa čak ni pamtiti. Ona je dovoljna. ”

„ Ona je prijatelj mog uma. Ona me sabira, čoveče. Komadiće mene – sabere i vrati mi ih u pravom redosledu. ”

„ Slatki, ludi razgovori puni polurečenica, sanjarenja i nesporazuma – uzbudljiviji od svakog razumevanja. ”

„ Definicije pripadaju onima koji definišu, a ne onima koji su definisani. ”

„ Nemoj nikad misliti da sam pala na tebe, ili zbog tebe. Nisam pala u ljubav – uzdigla sam se u njoj. ”

„ Kažem svojim studentima: ’Kad dobijete poslove za koje ste tako briljantno obučeni, setite se da je vaš pravi posao ovo: ako ste slobodni, oslobodite nekoga drugog. Ako imate moć, vaša dužnost je da osnažite nekog drugog. Ovo nije igra izvlačenja slatkiša iz kese.’ ”

„ Bes...to je parališuća emocija...ne možeš ništa uraditi. Ljudi misle da je to strastveno, zapaljivo osećanje — ja ne mislim to. To je bespomoćnost...odsustvo kontrole — a meni trebaju sve moje veštine, sva moja kontrola, sva moja snaga...a bes mi ništa od toga ne daje — nemam nikakvu upotrebu za njega. ”

„ Ti si ono najbolje u sebi. ”

„ U ovoj zemlji, ’Amerikanac’ znači ’beli’. Svi ostali moraju da se pišu sa crticom. ”

„ Ona je bila treće pivo. Ne prvo, koje grlo prima sa gotovo suznom zahvalnošću; ni drugo, koje potvrđuje i produžava zadovoljstvo prvog. Već treće — ono koje popiješ samo zato što je tu, jer ne može da škodi, i jer – kakve veze ima? ”

„ Usamljeno, zar ne? Da, ali moja usamljenost je moja. Tvoja je tuđa. Neko drugi ju je napravio i predao ti je. Zar to nije nešto? Tuđa, polovna usamljenost. ”

„ Ljubav nikada nije bolja od onoga ko voli. Zli ljudi vole zlobno, nasilni ljudi vole nasilno, slabi ljudi vole slabo, glupi ljudi vole glupo — ali ljubav slobodnog čoveka nikada nije bezbedna. Za voljenog nema poklona. Samo zaljubljeni poseduje svoj dar ljubavi. Voljeni je ošišan, neutralisan, smrznut u odsjaju unutrašnjeg oka onoga koji voli. ”

„ Dozvoli da ti kažem nešto o ljubavi — o toj glupoj reči za koju veruješ da znači sviđa li ti se neko, da li se ti sviđaš njemu, ili da li možeš da ga trpiš da bi dobila nešto što želiš. Možda veruješ da ljubav ima veze s tim kako tvoje telo reaguje na tuđe telo, kao kod drozdova ili bizona. Ili veruješ da je ljubav to što te sile prirode ili sreća štede — ne sakate te i ne ubijaju, ili ako to čine, čine to za tvoje dobro. Ljubav nije ništa od toga. U prirodi nema ničeg sličnog. Ne kod drozdova, ni kod bizona, ni u mahanju repovima lovačkih pasa, ni u cvetovima, ni u ždrebetu koje sisa. Ljubav je samo božanska i uvek teška. Ako misliš da je laka — budala si. Ako misliš da je prirodna — slepa si. To je naučena primena, bez razloga i bez motiva, osim što je to Bog. Ti ne zaslužuješ ljubav bez obzira na to koliko si patila. Ne zaslužuješ ljubav zato što ti je neko učinio nepravdu. Ne zaslužuješ ljubav samo zato što je želiš. Možeš samo da zaslužiš pravo da je izraziš — vežbom i pažljivim razmišljanjem — i moraš naučiti da je primiš. To znači da moraš zaslužiti Boga. Da moraš vežbati Boga. Da moraš misliti Boga – pažljivo. A ako si dobar i marljiv učenik, možda stekneš pravo da pokažeš ljubav. Ljubav nije dar. Ona je diploma. Diploma koja daje određene privilegije: privilegiju da izraziš ljubav i privilegiju da je primiš. Kako znaš da si diplomirala? Ne znaš. Ono što znaš jeste da si čovek i zato sposoban da učiš, i zato zanimljiv Bogu — koji je zainteresovan samo za sebe, a to znači samo za ljubav i blaženstvo koje donosi onima koji je razumeju. Parovi koji ulaze u sakrament braka, a nisu spremni da izdrže ili da se usklade s ovom božanskom ljubavlju, ne mogu napredovati. Mogu se držati zajedno kao drozdovi ili galebovi ili bilo koje drugo stvorenje koje se pari za ceo život. Ali ako izbegnu ovaj moćni put, u trenutku kada svi budu suđeni za svoje večne živote — njihovo držanje zajedno neće značiti ništa. Bog blagoslovio čiste i svete. Amin. ”

„ Funkcija rasizma je odvraćanje. On te sprečava da radiš svoj posao. Tera te da objašnjavaš, iznova i iznova, zašto postojiš. Neko kaže da nemaš jezik — pa ti dvadeset godina dokazuješ da imaš. Neko kaže da ti je glava pogrešnog oblika — pa imaš naučnike koji dokazuju da nije. Neko kaže da nemaš umetnost — pa je iskopaš. Neko kaže da nemaš kraljevstva — pa ih pronađeš. Ništa od toga nije potrebno. Uvek će biti još nečega. ”

„ Postoji usamljenost koju možeš ljuljati. Ruke prekrštene, kolena privučena, držiš, držiš, ta kretnja, za razliku od brodske, umiruje i skuplja. To je unutrašnja usamljenost — čvrsto obavijena kao koža. A postoji i usamljenost koja luta. Nijedno ljuljanje je ne može zadržati. Ona je živa. Sama. Suva i šireća, čini da zvuk tvojih sopstvenih koraka dopire kao da je izdaleka. ”

„ Ljubav nikada nije bolja od onoga ko voli. ”

„ Ja i ti, imamo više juče nego iko. Treba nam nekakav sutra. ”

„ Funkcija slobode je da oslobodi nekog drugog. ”

„ Uz ideju romantične ljubavi, upoznala je još jednu — fizičku lepotu. Verovatno najdestruktivnije ideje u istoriji ljudske misli. Obe su nastale iz zavisti, živele u nesigurnosti i završile u razočaranju. ”

„ Kakve veze ima da li je ono čega se plašiš stvarno ili nije? ”

„ Ako se prepustiš vazduhu, možeš ga jahati. ”

„ Sav naš otpad koji smo bacili na nju, a koji je ona upijala. I sva naša lepota, koja je prvo bila njena, pa nam ju je dala. Svi mi – svi koji smo je poznavali – osećali smo se tako čisto nakon što smo se o nju obrisali. Bili smo tako lepi dok smo stajali okračeni na njenu ružnoću. Njena jednostavnost nas je kitila, njena krivica nas je posvećivala, njen bol nas je činio zdravima, njena nespretnost nas je uveravala da imamo smisla za humor. Njena neartikulisana reč nam je davala osećaj da smo elokventni. Njeno siromaštvo nas je činilo velikodušnima. Čak smo i njene budne snove koristili – da utišamo sopstvene noćne more. A ona nam je to dopuštala, i zato je, mislili smo, zaslužila naše preziranje. Naš ego smo brusili na njoj, karakter nadograđivali njenom krhkošću i zevali u fantaziji sopstvene snage. ”

„ A fantazija je to bila, jer nismo bili jaki, samo agresivni; nismo bili slobodni, samo razrešeni; nismo bili saosećajni, već pristojni; ne dobri, već lepo vaspitani. Prkosili smo smrti da bismo se nazvali hrabrima, a od života se skrivali kao lopovi. Zamenili smo dobru gramatiku za intelekt; navike smo promenili da bismo simulirali zrelost; prepakovali laži i nazvali ih istinom, videći u novom rasporedu stare ideje Otkrivenje i Reč. ”

„ Nikada nisam tražila od Tolstoja da piše za mene, malu obojenu devojčicu iz Lorena, Ohajo. Nikada nisam tražila od Džojsa da ne pominje katoličanstvo ili svet Dablina. Nikada. I ne znam zašto se od mene očekuje da objašnjavam tvoj život tebi. Imamo divne pisce koji to rade, ali ja nisam jedna od njih. To je taj problem sa rečju ‘univerzalno’, koja je za mene očajnički lišena značenja. Folkner je pisao ono što se, pretpostavljam, može nazvati regionalnom književnošću, a objavljivano je širom sveta. To i ja želim da radim. Kada bih pokušala da napišem univerzalni roman, bio bi kao voda. Iza tog pitanja krije se ideja da pisati za crne ljude znači na neki način umanjiti kvalitet pisanja. Iz moje perspektive postoje samo crni ljudi. Kada kažem ‘ljudi’, to je ono što mislim. ”

„ Na ovom mestu, mi smo telo; telo koje plače, smeje se; telo koje pleše bosonogo po travi. Voli ga. Voli ga jako. Tamo, tamo ne vole tvoje telo. Prezru ga. Ne vole tvoje oči; najradije bi ih iskopali. Ne vole ni kožu na tvojim leđima. Tamo je deru. I, o moj narode, ne vole tvoje ruke. Njih samo koriste, vezuju, seku, ostavljaju praznim. Voli svoje ruke! Voli ih. Podigni ih i poljubi. Dodirom ih pokloni drugima, spoi ih, pomiluj svoje lice njima, jer ni to ne vole. Ovo je telo o kome govorim. Telo koje mora biti voljeno. Noge koje moraju da odmore i da plešu; leđa koja trebaju potporu; ramena koja trebaju ruke, jake ruke, kažem ti. I o moj narode, tamo napolju, čujte me, ne vole tvoj vrat neuzomljen i uspravan. Zato voli svoj vrat; stavi ruku na njega, ukrasi ga, pomiluj ga i drži visoko. A i sve tvoje unutrašnje delove, koje bi najradije dali svinjama, voli i njih. Mračni, tamni džiger – voli ga, voli ga, i srce koje bije i bije – voli i njega. Više nego oči ili noge. Više nego pluća koja tek treba da udahnu slobodan vazduh. Više nego matericu koja nosi život ili delove koji život daju – čuj me sad – voli svoje srce. Jer ono je nagrada. ”

„ Kada uđeš u položaje poverenja i moći, sanjaj malo pre nego što počneš da misliš. ”

„ Čista je sreća nedostajati nekome mnogo pre nego što te napusti. ”

„ To je bio lep krik – glasan i dug – ali nije imao ni dno ni vrh, samo krugove i krugove tuge. ”

„ Nešto što se voli nikada nije izgubljeno. ”

„ Umiremo. To možda jeste smisao života. Ali mi stvaramo jezik. To možda jeste mera naših života. ”

„ Bes je bolji. U besu postoji izvesnost, prisutnost. Svest o sopstvenoj vrednosti. To je divan talas. ”

„ Zaista nema više ništa da se kaže — osim zašto. A pošto je zašto teško podneti, treba se skloniti u kako. ”

„ Lepota nije bila samo nešto što se posmatra; bila je nešto što može da se učini. ”

„ Pomešali smo nasilje sa strašću, dokolicu sa odmorom i mislili da je nepromišljenost sloboda. ”

„ Kao umetnica bez umetničke forme, postala je opasna. ”

„ Usamljenost je bila mnogo bolja nego samoća. ”

„ Kad ćeš da se udaš? Treba da imaš decu. To će te smiriti. - Ne želim da stvorim nekog drugog. Hoću da stvorim sebe. ”

„ Neke stvari zaboravljaš. Druge nikad. Ali to nisu stvari. Mesta — mesta ostaju. Ako kuća izgori, ona nestaje, ali mesto — slika tog mesta — ostaje, ne samo u mom sećanju, već napolju, u svetu. Ono čega se sećam jeste slika koja pluta tamo negde, van moje glave. Mislim, čak i ako ja ne mislim o tome, čak i ako umrem, slika onog što sam uradila, znala ili videla i dalje je tamo. Baš na mestu gde se desilo. ”

„ Sestra se može posmatrati kao neko ko je istovremeno i mi sami i mnogo više — posebna vrsta dvostrukosti. ”

„ Daj mi mržnju, Gospode, jecao je. Uzeću mržnju bilo kad. Ali nemoj mi dati ljubav. Ne mogu više ljubavi, Gospode. Ne mogu je nositi...Preteška je. Isuse, znaš ti sve o tome. Zar nije teška? Isuse? Zar ljubav nije teška? ”

„ Sanjam san koji sanja mene. ”

„ A što se tiče tame! Misliš da je tama samo jedna boja, ali nije. Ima pet–šest različitih vrsta crnog. Neka je svilena, neka vunasta. Neka je samo praznina. Neka ima prste. I ne stoji u mestu, već se menja iz jedne vrste crnog u drugu. Reći da je nešto crno kao smola isto je kao reći da je nešto zeleno. Kakvo zeleno? Zeleno kao moje boce? Kao skakavac? Kao krastavac, zelena salata, ili kao nebo neposredno pre oluje? E pa, noćna crnina je ista takva. Može da bude kao duga. ”

„ Mislim da se rasprava o političkoj korektnosti zapravo tiče moći da se definiše. Oni koji definišu žele moć da imenuju. A definisani im sada oduzimaju tu moć. ”

„ Ohrabrili su te da deo svog tereta spustiš u njihove ruke, i čim si osetio koliko je to lako i lepo, oni su proučili tvoje ožiljke i muke... ”

{{cquote|U nekom trenutku u životu, lepota sveta postane dovoljna. Ne moraš da je fotografišeš, oslikaš, pa čak ni da je zapamtiš. Dovoljna je. Ne treba čuvati nikakav zapis o njoj, niti treba nekome da je podeliš ili ispričaš. Kada se to desi — kada pustiš — puštaš zato što možeš.

„ Volela bih da sam poznavala više ljudi. Sve bih ih volela. Da sam više znala, više bih volela. ”

„ Gledao si ih i pitao se zašto su tako ružni; zagledao se i nisi mogao da pronađeš uzrok. Onda si shvatio da sve dolazi iz uverenja — njihovog uverenja. Kao da im je neki sveznajući gospodar svakome dao ogrtač ružnoće i oni su ga bez pitanja prihvatili. ”

„ Ali da bi saznao istinu o tome kako snovi umiru, nikada ne treba uzeti reč samog sanjara. ”

„ Crnačka književnost se predaje kao sociologija, kao tolerancija, a ne kao ozbiljna, rigorozna umetnost. ”

{{cquote|Sve vreme je tražila prijatelja, a trebalo joj je vremena da shvati da ljubavnik nije saborac i nikada ne može biti — ne za ženu. I da niko neće biti ona verzija njenog sopstva kojoj je želela da priđe i dotakne je neogoljene ruke. Postojalo je samo njeno sopstveno raspoloženje i ćud, i ako je to sve što ima, odlučila je da okrene tu golu ruku ka tome, otkrije je i dopusti drugima da postanu intimni sa sobom onako kako je ona bila.

„ Mladi ljudi, Bože. Da li to još zovu zanesenost? Ona magična sekira koja jednim udarcem saseče ceo svet, ostavljajući samo dvoje koji stoje tamo drhteći? Kako god to nazivali, preskače sve, uzima najveću stolicu, najveći komad, vlada gde god da kroči — od palate do bare — a njena sebičnost je njena lepota. Pre nego što sam bila svedena na pevušenje, videla sam sve vrste sparivanja. Većina su dvonoćna stajanja koja pokušavaju da potraju sezonu. Neka, ona vrtložna, polažu ekskluzivno pravo na pravo ime, iako svi potonu u njihovom tragu. Ljudi bez mašte hrane je seksom — klownom ljubavi. Ne znaju za prave vrste, bolje vrste, gde se gubici iseču i svako profitira. Potrebna je izvesna inteligencija da bi se tako volelo — tiho, bez rekvizita. Ali svet je takva pozornica, možda zato ljudi pokušavaju da ga nadmaše, da stave sve što osećaju na scenu samo da bi dokazali da i oni mogu da smisle stvari: prijatne i zastrašujuće, poput borbi do smrti, preljube, paljenja posteljine. Propadnu, naravno. Svet ih nadmaši svaki put. Dok se oni razmeću, kopaju tuđe grobove, vešaju se na krst, divljaju ulicama, trešnje se tiho prelivaju iz zelenog u crveno, ostrige pate od bisera, a deca hvataju kišu ustima očekujući da će kap biti hladna — a nije; topla je i miriše na ananas pre nego što postane sve teža i brža, tako teška da se ne može hvatati kap po kap. Loši plivači kreću ka obali, dok jaki čekaju srebrne žile munje. Zelene oblaci naguravaju kišu ka unutrašnjosti, gde palme glume šok pred vetrom. Žene se razbeže štiteći kosu, muškarci se saginju držeći žene za ramena. I ja na kraju trčim. Kažem na kraju zato što volim dobru oluju. Bila bih jedna od onih s vremenskog kanala što se naginje u vetar dok im policajci megafonima viču: ‘Pokreni se!’ ”

„ I bila je to fantazija, jer nismo bili jaki, samo agresivni; nismo bili slobodni, samo pušteni; nismo bili saosećajni, samo ljubazni; ne dobri, već pristojni. Izazivali smo smrt da bismo se nazvali hrabrima, a od života se krili kao lopovi. Zamenjivali smo dobru gramatiku za intelekt; navike za zrelost; preuređivali laži i nazivali ih istinom, videći u novom rasporedu stare ideje Otkrovenje i Reč. ”

„ Možda se sve ljudske veze na kraju svode na ovo: Da li bi mi spasio život? Ili bi mi ga oduzeo? ”

„ Pisanje je zapravo način mišljenja — ne samo osećanja nego razmišljanja o stvarima koje su različite, nerazrešene, misteriozne, problematične ili jednostavno nežne. ”

„ Zvučala je staro. Zaslužiti. Staro, umorno, izlizano do smrti. Zaslužiti. Sada mu se činilo da je stalno govorio ili mislio da ne zaslužuje neku lošu sreću, ili loš tretman od drugih. Rekao je Gitaru da ne ‘zaslužuje’ zavisnost svoje porodice, mržnju, ili šta god. Da ne ‘zaslužuje’ ni da sluša svu onu bedu i međusobne optužbe koje su mu roditelji svaljivali. Niti ‘zaslužuje’ Hagarinu osvetu. Ali zašto njegovi roditelji ne bi njemu rekli svoje probleme? Ako ne njemu, kome? A ako ga je stranac mogao pokušati ubiti, onda je svakako Hagara — koja ga je poznavala i koju je odbacio kao žvaku bez ukusa — imala pravo da pokuša da ga ubije. Izgleda da je mislio da zaslužuje samo da bude voljen — ali izdaleka — i da dobije ono što želi. A zauzvrat bi bio… šta? Ljubazan? Velikodušan? Možda je zapravo samo govorio: Nisam odgovoran za tvoju bol; deli svoju sreću sa mnom, ali ne i svoju nesreću. ”

„ Prisutnost zla je nešto što se najpre mora prepoznati, zatim se s tim treba suočiti, preživeti, nadmudriti i pobediti. ”

„ Kakav ti je svet ako ne možeš da ga napraviš onakvim kakav želiš? ”

„ Doći do mesta gde možeš da voliš bilo šta što izabereš — a da za to ne tražiš dozvolu — e to je sloboda. ”

„ Niko ti tebe nije dao meni. Niko nije rekao: ‘To je ona prava.’ Ja sam te izabrao. Pogrešno vreme, da, i loše prema mojoj ženi. Ali to biranje, donošenje odluke. Nemoj nikad misliti da sam pao na tebe, ili preko tebe. Nisam pao u ljubav — uzdigao sam se u nju. Video sam te i odlučio. Mojom glavom. I odlučio sam da idem za tobom. ”

„ Ako ćeš nekoga držati prikovanog, moraš da držiš i drugi kraj lanca. I ti si zatočen sopstvenom represijom. ”

„ Ne znati je bilo teško; znati je bilo još teže. ”

„ Vidiš? Vidiš šta čovek može? Nije važno što ne znaš da razlikuješ slova, nije važno što si rođen kao rob, nije važno što si izgubio ime, nije važno što ti je otac mrtav, nije važno ništa. Ovo ovde je ono što čovek može ako uloži svoj um i svoja leđa.

Prestani da cmizdriš — reče zemlja. Prestani da tandrkaš po ivicama sveta. Iskoristi prednost, a ako ne možeš da iskoristiš prednost — iskoristi manu. Ovde živimo. Na ovoj planeti, u ovoj zemlji, u ovoj baš ovoj grofoviji. Nigda drugo! Imamo dom u ovoj steni, zar ne vidiš! Niko ne gladuje u mom domu; niko ne plače u mom domu, a ako ja imam dom, imaš ga i ti! Zgrabi ga. Zgrabi ovu zemlju! Uzmi je, drži je, braćo, načinite je, braćo, protresite je, stisnite je, okrećite je, vrtite je, bijte, šutirajte, kopajte, orežite, sejite, žanjite, iznajmite, kupite, prodajte, posedujte, gradite, umnožavajte i predajte dalje — čujete li me? Prenesite dalje!

”

„ Belci su verovali da, kakve god manire imali, ispod svake tamne kože čuči džungla. Brze nenavigabilne vode, ljuljajuće urlajuće babuine, uspavane zmije, crvene desni spremne za njihovu slatku belu krv. Na neki način, mislio je, bili su u pravu. Što su se više obojeni trudili da ih ubede koliko su blagi, pametni i ljubazni, koliko ljudski, to su se više trošili u ubeđivanju nečega u šta su sami verovali da se ne može dovesti u pitanje — i tim naporom džungla u njima postajala je dublja i zamršenija. Ali to nije bila džungla koju su crni ljudi doneli sa sobom iz onog drugog (živog) mesta. Bila je to džungla koju su im posadili belci. I rasla je. Širila se. U, kroz i posle života, širila se, dok nije zahvatila i bele koji su je stvorili. Dotakla je svakog od njih. Promenila ih. Učinila ih krvavim, smešnim, gorim nego što su i sami hteli da budu, toliko uplašenim od džungle koju su sami stvorili. Urlajući babun živeo je pod njihovom vlastitom belom kožom; crvene desni bile su njihove sopstvene. ”

„ Beznadežnost koja dolazi iz toga da znaš premalo i osećaš previše (tako krhak, tako suv da je u opasnosti od obrnutog: da ne oseća ništa, a zna sve). ”

„ Ona je prijateljica mog uma. Skuplja me, čovek. Parčiće od mene, skupi ih i vrati mi ih u pravom redosledu. Dobro je, znaš, kad imaš ženu koja je prijatelj tvog uma. ”