Srbija

Ništa nije lepše od Srbije. ~ Milosav Jelić

Srbija, zvanično Republika Srbija, je kontinentalna zemlja koja se nalazi na raskršću Srednje i Jugoistočne Evrope, zauzimajući južni deo Karpatskog basena i središnji deo Balkanskog poluostrva.

A · B · V · G · D · Đ · E · Ž · Z · I · J · K · L · Lj · M · N · Nj · O · P · R · S · T · Ć · U · F · H · C · Dž · Š

B

• Mi braćo moramo imati jednu vojnički jaku, politički stabilnu, demokratsku i srećnu Srbiju. U takvoj Srbiji, braćo, nećemo morati da se plašimo da li nas vole Francuzi i ostali saveznici, ko nas mrzi, a ko voli, jer takvu Srbiju i takve Srbe svi će voleti. Mi smo u miru pitom i ponosit narod, a u ratu zna se kakvi smo!
  • Đorđe Božović Giška, iz održanog govora u Gornjem Milanovcu na osnivanju odreda „Tanasko Rajić”

V

• Ima li ikoga među vama ko ne može da poveruje da i Srbija ima dušu? Ima li ikoga, braćo i sestre ko misli da Srbija živi samo od hleba i da se brani samo mišicama. Ako postoji jedna jedina takva osoba biću srećan da posvetim sve svoje vreme i mogućnosti da ispravim takvo mišljenje. Biću srećan ako vas uverim da je Srbija ne toliko mišicama koliko dušom izdržala petstogodišnje ropstvo pod Turcima, da tako dugo strada a da ne bude uništena, da se oslobodi azijatskog jarma bez ičije tuđe pomoći, da se nesalomljivo suprotstavi pohlepi skoro svih svojih suseda; da odnese tako brilijantne pobede nad Austro-Ugarskom u novembru 1914. i najzad, da u naše vreme brani svoju nezavisnost od organizovanog napada Kajzerovih trupa, ujedinjenim sa Austrijancima, Mađarima i Bugarima, isto tako udruženih sa perfidnom izdajom mongolske svireposti i svih vrsta crva koji su vekovima i vekovima izrastali u mraku i magli Balkanskog ropstva.
  • Nikolaj Velimirović, Duša Srbije

• Srbija se umirit’ ne može!
  • Filip Višnjić, Boj na Mišaru

D

• Oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
  Oj, Srbijo među ljudima
  Na njivama,
  Oj, Srbijo među pesmama u grudima,
  Oj, Srbijo,
  Buno među narodima.
  • Oskar Davičo, Srbija, strofa 15.

• Tvoje sunce nose sad na zastavama,
  Ti živiš u besnom ponosu sinova;
  Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
  I zore da zrače na putima snova.
  • Jovan Dučić, Ave Serbia, strofa 1.

I

• Neka druga zemlja u sreći sija,
  Meni si ti uvek najmilija.
  Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
  u tebi volim siromah biti.
  Sem tebe nikud ne tražim blaga
  Srbijo draga
  • Vojislav Ilić, Domovina, strofa 1.

• O kako je krasno tvoje lice,
  Majko naša, mila šćeri slave
  Jasnog jutra majove zorice
  Sve divote u tebi borave.
  I kô cvjetne, biserne rosice.
  Kako trepte oči tvoje plave!
  Dvʼje zjenice, dvʼje zvʼjezde danice,
  Ljepoticu nad svima te prave.
  • Jovan Ilić, Milopjev Srbiji (1845), strofa 1.

• Srbija je moja postojbina,
  Samorasna vilogorka krasna,
  Svʼjetla licem ko zvijezda jasna,
  Te nam trepti s nebesnih visina.
  • Jovan Ilić, O premila (1847)

J

• I ovaj kamen zemlje Srbije,
  Što, pretećʼ suncu, dere kroz oblak,
  Sumornog čela mračnim borama,
  O vekovečnosti priča dalekoj,
  Pokazujući nemom mimikom
  Obraza svoga brazde duboke.
  • Đura Jakšić, Otadžbina (1875), strofa 1.

• Ništa nije lepše od Srbije.
  • Milosav Jelić, Srbija, strofa 43.

K

• Tvrdim da će moja noga stati na tlo slobodne Srbije. Dočekaćemo i ja i moj namučeni narod propast komunizma, a Srbi više neće davati svoje živote za tuđe interese!
  • Nikola Kavaja

• Ka­da bu­de po­be­di­la u se­bi bez­raz­lo­žne stra­ho­ve i ma­lo­du­šno­sti te od­ba­ci­la iz­daj­ni­ke i do­ve­la na vlast svo­je pa­tri­ot­ske sna­ge – Sr­bi­ja će po­sta­ti ve­li­ka eko­nom­ska, po­li­tič­ka i kul­tur­na si­la i de­sno te­ži­šte Evro­pe.
  • Dragoš Kalajić

• Ko posla ovoga ne razumije, mogao bi reći da je i ime Srbi od današnje Srbije, kao npr. Slavonac od Slavonije, Hercegovac od Hercegovine, Crnogorac od Crne gore i t. d.; ali koji štogod od Slavenske istorije upravo poznaje onaj mora znati da su Srbi s tijem imenom u naše zemlje došli, i zemlja se od njih tako prozvala. Gdje je današnje Srbije južni kraj (Kosovo i Metohija) ondje je stare bila srijeda, a krajevi su joj dopirali od Dunava do Arhipelaga, i od Adrijatičkoga mora do u Maćedoniju. I ja mislim da je ovo ime Srbija postalo u novija vremena, pošto je Srpsko carstvo propalo; jer ne znam bi li se gdje moglo naći da se koji od našijeh kraljeva ili careva zvao kralj ili car od Srbije, nego Srbljem.
  • Vuk Stefanović Karadžić, Srbi svi i svuda (1849)

M

• Srbija se opet budi:
  Sve što se začinje
  U napaćenoj utrobi žena,
  Sve što niče iz misli
  I semena,
  Sve što tlu Srbije
  Živi i rodi
  Namenjuje se slobodi.
  • Desanka Maksimović, Srbija se budi, strofa 6.

• Gde god smo pali
  Svuda je nikla
  Po jedna Srbija,
  A niko sem nas nije znao
  Ko smo i šta smo…
  • Mateja Matejić (1924–2018), Dijaspora, 10–14

• Gde si, majko Srbijo,
  Poslednja je ora?
  • Milorad Mitrović, Odziv (1903), strofa 1.

O

• Vostani, Serbije!
  Davno si zaspala,
  U mraku ležala;
  Sada se probudi,
  I Serblje vozbudi!
  • Dositej Obradović, Vostani Serbije (1804), strofa 2.

• Srbija je moja jedna kuća, ja o toj kući moram brigu da vodim, jer je teško kući gde leba nema, sve može da se podnese, ali glad ne može.
  • Miloš Obrenović

P

• O velike zemlje, o Srpski Narode,
  Kada će i za te doći život pravi?
  Što sudbina krije buktinju slobode?
  Veliko proleće kad će da se javi?
  • Vladislav Petković Dis, Uzdah sa Dunava, strofa 6.

• Srbijo mila, zemljo junaka!
  Naslade gorke, mučenja svaka,
  Pokrove crni slavnih muževa.
  Mučeno čedo božijeg gnjeva!
  Kupana krvlju bojeva jakih
  Umorna snivaš sanak sad laki.
  Al’ dosta sanka! preni se, budi,
  Prošla je noćca, zora već rudi.
  Petli već poju, čuju se glasi
  Tužne im pesme: spasi, oh spasi!
  • Simo Popović, Srbiji (1866), strofa 1.

• Nad Srbijom smiluj se, Bože!
  • Aleksandar Puškin, Vojvoda Miloš (1835), stih 1.

R

• Niko tebe ne ćede pomoći,
  Rode mili, u preteškoj noći,
  Al’ s’ u goru diže sinak pusti,
  Pa dovati rukom mrak taj gusti,
  Ajduk kliknu, šara puška planu,
  A Srbiji bijel dan osvanu.
  • Branko Radičević, Ajduk (1843), strofa 9.

S

• Kad li će pesmu voskresenija
  Na Vidovdan pevat Srbadija?
  • Milica Stojadinović Srpkinja

T

• Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
  Ali sam klicao uvek, živela Srbija!
  • Tamo daleko

C

• Srbiju ne valja vući ni napred ni nazad, ni levo ni desno. Nikuda.
  • Branislav Crnčević, Dnevnik jednog… (1989)

Š

• Srbadijo, vatro živa,
  Srbadijo, orle moj!
  Nebo ti se razgaljiva,
  Sve se većma gubi, skriva
  Petstoljetna mrska tama,
  Sa kopljem je svjetlost slama
  Veseli se, pjesmu poj!
  • Aleksa Šantić, Srbadiji (1889), strofa 1.

• Hvala ti Srbijo lepa!
  • Aleksa Šantić, Pesma Srbiji (1920), prvi stih

Potreban izvor

• Srbija je tim svetske klase, ali u tenisu u Dejvis kupu, publika je tako važan faktor.
  • Džeremi Bejts ([1])

• Grci i Srbi će ostati ujedinjeni sve do Sudnjeg dana
  • Vojislav Koštunica, 3. decembar 2000. ([2])

• Svima bi trebalo da bude jasno da, nakon proteklih deset godina, NATO ne napada Srbiju zbog Miloševića; napada Miloševića zbog Srbije.
  • Slobodan Milošević ([3])

• Kosovo nije deo Srbije. To je srce Srbije.
  • Slobodan Milošević ([4])

• Grci i Srbi su ujedinjeni kao pesnica.
  • Vladislav Jovanović, 1994

• Grčka i Srbija su dve zemlje povezane drevnim i neraskidivim vezama. Naša veza je izgubljena u dubinama vremena. Na srpsku kulturu i veru u velikoj meri uticali su naši zajednički koreni u velikoj civilizaciji Vizantije.
  • Dimitrios K. Kacoudas Generalni sekretar za evropske afere, 3. maj 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ])

• Zašto se četiri velike sile trebaju boriti protiv Srbije, niko ne može da razume.
  • Džon Berns, [5]

• Srbi su naši pravi prijatelji […]
  • Konstantin Micotakis

• Kao Grk, zaklinjem se za večno prijateljstvo sa Srbima.
  • Jorgos Papandreu, Beograd (15. mart 2003)