Србија

Ништа није лепше од Србије. ~ Милосав Јелић

Србија, званично Република Србија, је континентална земља која се налази на раскршћу Средње и Југоисточне Европе, заузимајући јужни део Карпатског басена и средишњи део Балканског полуострва.

А · Б · В · Г · Д · Ђ · Е · Ж · З · И · Ј · К · Л · Љ · М · Н · Њ · О · П · Р · С · Т · Ћ · У · Ф · Х · Ц · Џ · Ш

В

• Има ли икога међу вама ко не може да поверује да и Србија има душу? Има ли икога, браћо и сестре ко мисли да Србија живи само од хлеба и да се брани само мишицама. Ако постоји једна једина таква особа бићу срећан да посветим све своје време и могућности да исправим такво мишљење. Бићу срећан ако вас уверим да је Србија не толико мишицама колико душом издржала петстогодишње ропство под Турцима, да тако дуго страда а да не буде уништена, да се ослободи азијатског јарма без ичије туђе помоћи, да се несаломљиво супротстави похлепи скоро свих својих суседа; да однесе тако брилијантне победе над Аустро-Угарском у новембру 1914. и најзад, да у наше време брани своју независност од организованог напада Кајзерових трупа, уједињеним са Аустријанцима, Мађарима и Бугарима, исто тако удружених са перфидном издајом монголске свирепости и свих врста црва који су вековима и вековима израстали у мраку и магли Балканског ропства.
  • Николај Велимировић, Душа Србије

• Србија се умирит’ не може!
  • Филип Вишњић, Бој на Мишару

Д

• Твоје сунце носе сад на заставама,
  Ти живиш у бесном поносу синова;
  Твоје светло небо понели смо с нама,
  И зоре да зраче на путима снова.
  • Јован Дучић, Ave Serbia, строфа 1.

И

• Нека друга земља у срећи сија,
  Мени си ти увек најмилија.
  Нек другу земљу богатство кити,
  у теби волим сиромах бити.
  Сем тебе никуд не тражим блага
  Србијо драга
  • Војислав Илић, Домовина, строфа 1.

• О како је красно твоје лице,
  Мајко наша, мила шћери славе
  Јасног јутра мајове зорице
  Све дивоте у теби бораве.
  И кô цвјетне, бисерне росице.
  Како трепте очи твоје плаве!
  Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице,
  Љепотицу над свима те праве.
  • Јован Илић, Милопјев Србији (1845), строфа 1.

• Србија је моја постојбина,
  Саморасна вилогорка красна,
  Свʼјетла лицем ко звијезда јасна,
  Те нам трепти с небесних висина.
  • Јован Илић, О премила (1847)

Ј

• И овај камен земље Србије,
  Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,
  Суморног чела мрачним борама,
  О вековечности прича далекој,
  Показујући немом мимиком
  Образа свога бразде дубоке.
  • Ђура Јакшић, Отаџбина (1875), строфа 1.

• Ништа није лепше од Србије.
  • Милосав Јелић, Србија, строфа 43.

К

• Ка­да бу­де по­бе­ди­ла у се­би без­раз­ло­жне стра­хо­ве и ма­ло­ду­шно­сти те од­ба­ци­ла из­дај­ни­ке и до­ве­ла на власт сво­је па­три­от­ске сна­ге – Ср­би­ја ће по­ста­ти ве­ли­ка еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и кул­тур­на си­ла и де­сно те­жи­ште Евро­пе.
  • Драгош Калајић

• Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име Срби од данашње Србије, као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни крај (Косово и Метохија) ондје је старе била сриједа, а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име Србија постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од Србије, него Србљем.
  • Вук Стефановић Караџић, Срби сви и свуда (1849)

М

• Србија се опет буди:
  Све што се зачиње
  У напаћеној утроби жена,
  Све што ниче из мисли
  И семена,
  Све што тлу Србије
  Живи и роди
  Намењује се слободи.
  • Десанка Максимовић, Србија се буди, строфа 6.

• Где си, мајко Србијо,
  Последња је ора?
  • Милорад Митровић, Одзив (1903), строфа 1.

О

• Востани, Сербије!
  Давно си заспала,
  У мраку лежала;
  Сада се пробуди,
  И Сербље возбуди!
  • Доситеј Обрадовић, Востани Сербије (1804), строфа 2.

• Србија је моја једна кућа, ја о тој кући морам бригу да водим, јер је тешко кући где леба нема, све може да се поднесе, али глад не може.
  • Милош Обреновић

П

• О велике земље, о Српски Народе,
  Када ће и за те доћи живот прави?
  Што судбина крије буктињу слободе?
  Велико пролеће кад ће да се јави?
  • Владислав Петковић Дис, Уздах са Дунава, строфа 6.

• Србијо мила, земљо јунака!
  Насладе горке, мучења свака,
  Покрове црни славних мужева.
  Мучено чедо божијег гњева!
  Купана крвљу бојева јаких
  Уморна сниваш санак сад лаки.
  Ал’ доста санка! прени се, буди,
  Прошла је ноћца, зора већ руди.
  Петли већ поју, чују се гласи
  Тужне им песме: спаси, ох спаси!
  • Симо Поповић, Србији (1866), строфа 1.

• Над Србијом смилуј се, Боже!
  • Александар Пушкин, Војвода Милош (1835), стих 1.

Р

• Нико тебе не ћеде помоћи,
  Роде мили, у претешкој ноћи,
  Ал’ с’ у гору диже синак пусти,
  Па довати руком мрак тај густи,
  Ајдук кликну, шара пушка плану,
  А Србији бијел дан освану.
  • Бранко Радичевић, Ајдук (1843), строфа 9.

С

• Кад ли ће песму воскресенија
  На Видовдан певат Србадија?
  • Милица Стојадиновић Српкиња

Т

• Без отаџбине, на Крфу живех ја,
  Али сам клицао увек, живела Србија!
  • Тамо далеко

Ц

• Србију не ваља вући ни напред ни назад, ни лево ни десно. Никуда.
  • Бранислав Црнчевић, Дневник једног… (1989)

Ш

• Србадијо, ватро жива,
  Србадијо, орле мој!
  Небо ти се разгаљива,
  Све се већма губи, скрива
  Петстољетна мрска тама,
  Са копљем је свјетлост слама
  Весели се, пјесму пој!
  • Алекса Шантић, Србадији (1889), строфа 1.

• Хвала ти Србијо лепа!
  • Алекса Шантић, Песма Србији (1920), први стих

Потребан извор

• Србија је тим светске класе, али у тенису у Дејвис купу, публика је тако важан фактор.
  • Џереми Бејтс ([1])

• Грци и Срби ће остати уједињени све до Судњег дана
  • Војислав Коштуница, 3. децембар 2000. ([2])

• Свима би требало да буде јасно да, након протеклих десет година, НАТО не напада Србију због Милошевића; напада Милошевића због Србије.
  • Слободан Милошевић ([3])

• Косово није део Србије. То је срце Србије.
  • Слободан Милошевић ([4])

• Грци и Срби су уједињени као песница.
  • Владислав Јовановић, 1994

• Грчка и Србија су две земље повезане древним и нераскидивим везама. Наша веза је изгубљена у дубинама времена. На српску културу и веру у великој мери утицали су наши заједнички корени у великој цивилизацији Византије.
  • Димитриос К. Кацоудас Генерални секретар за европске афере, 3. мај 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ])

• Зашто се четири велике силе требају борити против Србије, нико не може да разуме.
  • Џон Бернс, [5]

• Срби су наши прави пријатељи […]
  • Константин Мицотакис

• Као Грк, заклињем се за вечно пријатељство са Србима.
  • Јоргос Папандреу, Београд (15. март 2003)