Dete sam iz srednje klase, od oca južnoslovenskog inžinjera i majke sudije. Kao mala cičala sam gledajući Purišine filmove, jer je slikao predele Ovčarsko-kablarske klisure, iz kojih potiče moja majka. Sentimentalno sam vezana za te filmove, jer razumem vokaciju iz koje je Puriša izveo taj popartovski revijalni kod za razbijanje ideoloških odnosa.[1]
”
„
U meni postoji miks tri beogradska kraja u kojima sam živela: Dorćola, Čubure i Neimara, sa svim svojim specifičnostima. Ljudi su prosto bili povezani među sobom, još kao vrlo mladi. To su bile intelektualno-boemske ekipe. Recimo, poznavala sam Margitu Stefanović, Milana Mladenovića, Šapera, Nebojšu Krstića, Čavketa. Ljudi su se sretali po beogradskim sobama, nekoj vrsti klubova. Gledao se Pazolini, slušao se džez. Družila sam se sa '57. godištem i proživela njihov pubertet. Da bih negde oko četrnaeste, definitivno počela da otkrivam Beograd - SKC i njegove klubove: razni sesni, konceptualni performansi...[1]
”
„
U prva dva razreda u Gimnaziji nisam se bila snašla u novom okruženju. Upala sam u razred 22 mediokriteta, koji su svaki čas dizali ruke. Na prvom času latinskog rekla sam da nisam spremna - "Nisi spremna!?" I profesorka mi je upisala jedinicu. Povredio me je takav autoritaran odnos. Ja nisam odrastala u takvom duhu.[1]
”
„
Roditeljima sam rekla: "Skinuću se gola na filmu!" Pogledali su me belo i pitali: "U čemu je razlika između javno piti vodu i skinuti se go?" Kao, jednako je glupo. Pri tom, nosila sam radničke košulje, nisam se šminkala i ljudi me nisu povezivali s mojim likovima iz filmova. Videvši me kako zaista izgledam, često su mi pripisivali da sam propala. Kad su posle "Une" videli kako izgledam, kažu: "Pa ti dođeš k’o sestra!" Nijednog momenta nisam želela da budem beogradska snob-riba. Samo sam pokušala da predstavim ono što sam videla oko sebe, što je jednako lepo koliko je i degenerisano.[1]
”
„
Svaka mlada glumica mora da odigra sopstveni libido. Nisam htela da igram heroinu, htela sam da igram princip kurve, uličarke. Evropska škola glume smatra da ako ne otkriješ libido u sebi, ne suočiš se s njim, ne možeš ići u transcendentalnu fazu.[1]
”
„
Seks je bio nerešeno pitanje, erotika je bila prilično potisnuta u Južnih Slovena. Dugo sam pričala: "Pogledajte šta crnkinja peva svom čoveku a šta naša žena?!" Sve naše narodne pesme baziraju se na kletvi: "Izdao me dragi!" Mi smo, valjda, prva generacija koja se karala kad joj se htelo. Možda zato nije zakasnila. Lično jesam zakasnila, moram priznati. Seks je usledio posle dvadesete. To svom detetu neću dozvoliti - trljaće se kad mu se bude trljalo![1]
”
„
Kao mlada glumica zatekla sam najbolju generaciju glumaca. Deo mog ogromnog semiotičkog obrazovanja i sve ono što je subverzivno u mojoj glumi, potiče od Cice Perovića, Radmilovića, Nede Spasojević, Aligrudića... Od reditelja poput Žike Pavlovića, Žilnika, Makavejeva, Saše Petrovića... To su sve ljudi koji u svom biću imaju kategoriju imaginacije. Mata Milošević je dolazio na naša predavanja, naš profesor je dovodio svoje profesore. Mi smo generacija kroz koju se mnogo svetova prelomilo, i mi smo ih aktivirali.[1]
”
„
(...) Tako saznajem da sam bila ljubav nečijeg života, a taj neko živi sa drugim. Ili da sam ja sveta žena, žena koja seče vene zbog nekog trećeg čoveka. Što sam starija, sve manje razumem.[2]
”
„
Moj život je potpuno uništen i razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica – nema opstanka.[2]
”
„
(...) Izbaciti sve te grčeve iz tela znači osvestiti sve to što te je bolelo. Ne stidim se suza. One često naviru zato što je to taj, verovatno, prelazni period, kada se polako pretvaraš u tu stenu (...). Znaš onog klinca što je došao u manastir I vikao – Oče, ja volim ljude! Ja volim ljude! A ja sam zaista toliko volela ljude. Bože, koliko sam ih volela...[2]
”
„
Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja.[2]
”
„
Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Od kako je on otišao iz mog života, kada sam imala 20 godina, sebe smatram udovicom.[2]
”
„
Je l smo sad svi odjednom sve zaboravili? Je l sad treba da mi sedi Sindi pred ekranom i da kaže – U demokratiji šta narod hoće, to treba da se pušta? Da li je, možda, neka velika siva senka iznad svega toga koja ubacuje čipove primitivcima da bi zadržao svoje mesto (...)? I onda će reći – Gle, kako je nervozna! Hajde, vi budite 15 godina u otporu![2]
”
„
Ako je negde bilo otpora, onda je to u Srbiji! Evo, ja sam primer! Od 1987. pa do 2003. godne nemam dodira sa režimom![2]
”
„
(...) Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili, bojila sam tušem nokte u crno, zato što takvog laka nije bilo. I još nešto: do 45. godine ja još nisam dobila ozbiljan honorar za svoj rad. Mada, u stvari, u alternativi i ne može da se očekuje novac.[2]
”
„
Nikad nijedan skandal nije bio vezan za mene, nikada se nisam onesvestila, zakasnila na snimanje. Neki scenaristi su u delirijum tremensu vođeni u bolnicu, bili su na heroinu i lečeni su o državnom trošku, a posle su kao nagradu dobili da pišu seriju. Ja sam sve svoje bitke dobijala sama, ali i sve svoje obaveze ispunjavala bez greške, bez obzira na stanje u kakvom sam bila.[3]
”
„
Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli.[3]
”
„
Ja sam dete NATO generacije, generacije koja je čekala da postane zrela, a onda u međuvremenu ostarela. I sada se borimo da ponovo budemo mladi. Moja borba je da što duže i što češće stvaram prilike da se sretnem sa publikom, da im poklonim predstavu.[3]
”
„
Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu, nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu, da se drogiram. Bože oprosti, sačuvaj i sakloni! Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli! Možda...[4]
”
„
Ja sam životni dekadent, jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tačaka. Danas je nacizam u modi, što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen i napumpan silikonima, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela.[4]
”
„
Ako je negde bilo otpora, onda je to u Srbiji! Evo, ja sam primer! Od 1987. pa do 2003. godine nemam dodira sa režimom![4]
”
„
Nisam pročitala mnogo knjiga, ali one koje jesam, pisali su muškarci, koji su bili osamljeni i koji su prezirali stvarnost oko sebe. A o ženama da i ne govorim. One su za njih mrlja, sve žene postaju mrlja, s njima muškarci ne uspostavljaju nikakav kontakt. Ipak, divila sam se tim piscima. Kako su stigli do te samoće? Takvim bićima prijatelji ostaju jedina uteha, ali prijatelji istog pola, a ovaj drugi pol njima je, muškarcima, samo meso i toplina![5]
”
„
Mnoge moje koleginice iz srednje škole, s fakulteta, bile su pune inicijativa, obožavale su Merlinku, Marlenu, hvalile su se kako će živeti drugačije, kako neće pristati na taj ropski, poslušan odnos žene prema muškarcu koji je gospodar naših želja. Kad razmišljam o tipičnom jugoslovenskom braku, pitam se zašto mladi ljudi, koji su često i obrazovani, svojim zajedničkim životom pretvore jedno drugo u malograđane?[5]
”
„
Ne želim živeti po nekim pravilima, biti snob, salonac, koji svaki dan ima nešto programirano. Mislim da je taj koji unapred zna kako će reagovati takođe promašen čovek.[5]
”
„
Erotsko na filmu ruši naše licimerstvo, dvoličnost, koja je duboko ukorenjena među nama. Krijemo istinu koju smo davno shvatili, koju je čovek spoznao još na početku svog opstanka, da je putenost osnova svega.[5]
”
„
U mojoj ličnosti, uza sve ono profesionalno, glumačko, postoji i neki naboj hrabrosti.[5]
”
„
Kroz umetnost pre stižu poruke i spoznaje o iskrenosti nego u životu, pa je tako i na filmu. Sve što se događa u našoj sredini, i naš film, i pozorište, Zabranjeno pušenje, Plavi orkestar, Lepa Brena, sve su to autentični odrazi našeg postojanja, znaci o našim emocijama i stavovima. Treba ih prihvatiti, podržati, i razumeti, jer i mi se u njima prepoznajemo sa svojim razmišljanjima, opredeljenjima, emocijama...[5]
”
„
Sad imam neki put pred sobom, naznačila sam ga u svemu što sam do sad radila, pokazala. Ne znam hoću li na tom putu negde skrenuti ili se zavući u neko sklonište. A i ne bi bilo dobro bežati s tog puta.[5]
