Slobodan Rakitić

Slobodan Rakitić (30. septembar 1940 — 1. januar 2013) je bio srpski pesnik, esejista i političar.

Citati

„Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvo, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstva, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikog pesnika bez dostojnog čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bure, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama.”

„Kada bi mi Gospod ponudio još jedan život,

opredelio bih se ponovo za isti
ovakav kakav sam i do sada živeo,
za iste svoje greške i iste radosti,
iste zablude i ista oduševljenja.”

„Sve što mi je potrebno nalazim u sebi,

sve što mi nije potrebno takođe nalazim u sebi;
uzoranu ledinu i utrinu
i pticu strelovitu u visini ja nalazim u sebi;
proleće, leto, jesen i zimu,
reke koje teku uzvodno
i more udvojeno ja nalazim u sebi;
tebe, još uvek jogunastu,
ja nalazim u sebi;
dan rođenja i sudnji dan,
sve svoje dane ja nalazim u sebi,
ali sebe ne nalazim,
ali sebe nigde ne vidim.”