Slavko Lisica

Slavko Lisica (18. februar 1944 — 28. jun 2013) bio je general-major Vojske Republike Srpske, bivši komandant Druge oklopne brigade Vojske Republike Srpske i komandant Operativne grupe Doboj.

Citati

„Ja sam SFRJ prihvatio kao svoju domovinu. Za mene je to bila sveta zemlja, zakleo sam se da ću braniti njenu cjelovitost i nepovredivost… a ovo sad. Bože, da li čovjek, pri čistoj svijesti, može sve to, sa čim je i za šta je živio decenijama, da prelomi u jednom trenutku. I to nečijom odlukom. Nema više Jugoslavije i tačka. Pred tim staje pamet.”

„Nalazimo ljude koji su vezani i bačeni u bunar, ljude ubijene u podrumima porodičnih kuća, po fabričkim halama, u sportskim halama. Slušamo užasne priče o strašnim mučenjima onih koji su preživjeli. I što je najgore — uvijek je to radio komšija, pred kojim se ništa nije krilo ni skrivalo, zbog koga se kuća nije zaključavala, drug sa posla. To ne mogu da shvatim — valjda je to što su ustaše radile van svake pameti. Mučiti na najsvirepiji način komšiju, druga, prijatelja, sa kojim si proveo djetinjstvo, prvi put išao u školu, djevojkama, po kafanama, na slave i svadbe, proživio život — pa to može samo ustaša. To čovjek ne može da uradi. Kad bi se ta sorta, ustaše, mogli nekako isključiti iz ljudske vrste i svi fašisti.”

„Mladić, k’o Mladić! Stalno u pokretu i neustrašiv. Hladnokrvan i staložen po običaju. Jedanput smo bili ispred ustaških položaja na Prokljanskom jezeru. On kaže: ’Lijo, imaš li gaće da se kupamo!’ Nije mi bilo do kupanja, već do jela, a Mladić buć u vodu, pa čas na leđa, čas pliva drugim stilom. Prestani sa plivanjem, vičem Mladiću, preko su ustaše, mogu da nas vide i gađaju... Kada se Mladić dobro iskupao i obukao, domaćin je spremio ribu. Posmatrao sam Mladića i mislio da u svojoj karijeri nisam sreo hrabrijeg oficira. I kasnije sam se uverio da je taj čovek ’operisan’ od straha. Molio sam ga docnije da se čuva, jer ako se mi čuvamo i Bog će nas čuvati...”