Skot Tejlor

Skot Tejlor (2010)

Skot Tejlor (engleski: Scott Taylor) je kanadski novinar sa ekspertskim poznavanjem vojnog i ratnog izveštavanja. Njegovi izveštaji o ratnim događanjima uključuju ratove u bivšoj SFRJ, Kambodži, Africi i od nedavno u Iraku. Tejlor je bivši redov u Vojsci Kanade, a trenutno je glavni urednik vojnog magazina Esprit de Corps.

Citati

• Realno gledano, nikad nisam bio, nisam ni sada, niti ću biti na srpskoj strani samo zato što su to Srbi. Tokom minulih ratnih godina na prostorima bivše Jugoslavije video sam i čuo serije laži o srpskom narodu, pa sam samo pokušavao da na čistac isteram istinu i pravdu. I ništa više od toga.
• Nisam siguran da li ću naći pravdu, ali istinu je lako pronaći. Potrebna je samo hrabrost i doza ludosti da se izveštava istinito o ljudima i događajima, a istina je sama po sebi opasno oružje. Ne prihvatam medijske kontrole, nisam sklon autocenzuri, niti sam vičan manipulacijama. Neki zapadni novinari smatraju me autsajderom zato što verujem da uvek treba reći istinu, ma kakva ona bila.
• Srbi u dijaspori imaju jači duh od onih kod kuće, pošto nisu imali priliku da lično prožive sadašnju balkansku tragediju. Srbi u rasejanju odbijaju da prihvate realnu situaciju u svojoj matičnoj zemlji, pozivaju se na istoriju i vraćaju u prošlost, ali to je i normalno, jer ne žive u Srbiji i na Balkanu. I oni u dijaspori, kao i ovi u Srbiji, osećaju se demonizovanim i pate, ali Srbi u inostranstvu ipak ne doživljavaju sve one neprijatnosti sa kojima se suočavaju ljudi u otaddžbini. Osećaju, takođe, nepravdu, pate zbog toga i silno žele da pomognu svojima u matici. Primetio sam, takođe, da su Srbi kao narod skloniji defanzivi, čak nemarni prema sebi, katkad nepromišljeni. Ali su, u to sam se više puta uverio, i širokogrudi, srdačni, gostoljubivi, otvoreni kao knjiga. Kada neki od njih slažu ili učine prevaru, lako ih je pročitati, jer im u karakteru nisam primetio urođenu pokvarenost. Takođe, Srbima je svojstven inat, taj neverovatni duh i tvrdoglavost da se opstane na svome i očuva svoje, po svaku cenu i bez obzira na posledice.
• Rudnik u Trepči je bio jedna od lokacija koje su često nazivane mestima zločina. Bezbroj Albanaca je ispričalo zastrašujuće priče o tome kako su Srbi njihove sunarodnike autobusima vozili u rudnik, ubijali ih i bacali njihova tela po kopovima. Verovalo se da je čak oko 700 leševa ležalo na dnu tih kopova. Predvođeni revnosnim domaćim novinarom, forenzičari UN su sišli u rudnik i nisu uspeli da nađu nijedno telo. Ipak, najveća laž je razotkrivena tek 2000. godine, kada je finski forenzički tim zvanično izneo konačni izveštaj o navodnom masakru u Račku, u kojem je je pronađeno 45 leševa vojno sposobnih albanskih muškaraca. Nijedan od njih nije bio ubijen iz blizine, a još manje zaklan. Utvrđeno je, takođe, da su pucali, neposredno pre pogibije. Sve to pokazalo je da su pripadnici OVK izlažirali masakr i svalili krivicu na srpske strane bezbednosti, tako što su u jedan kanal pobacali tela svojih vojnika poginulih u borbenoj akciji.