Pređi na sadržaj

Seka Sablić

Izvor: Викицитат

Jelisaveta Seka Sablić (13. jun 1942) srpska je glumica.

Citati

[uredi]

„Ne želim i ne volim stalno odgovarati na ista pitanja. I tako ne želim kazati kada sam se rodila i koliko imam godina. To čak ne govorim ni policajcu, već mu poturim ličnu kartu, pa nek čita! Poznato je da se dama nikada ne pita za godinu.”


„Umetnost je ovde na margini društva. Takvom orijentacijom mladi ljudi su prepušteni jeftini, poremećenim vrednostima ili su osuđeni na iseljavanje iz zemlje, na bežaniju odavde. Pa nekada su najbolje proterivali u Sibiru. To je takvim režimima prirodno da se sklanjaju svi koji vrede, svi koji imaju integritet, pismeni i misleći. Svaki nezavisni intelektualac ​​ovde smeta i treba ga ukloniti, kao što je Staljin uklanjao svakoga ko je umeo da se potpiše…”


„Ovde je sve prožela politika… Za moga vremena velika Mira Trailović bila je jedini upravnik koji je bio van KP i, koliko ja znam, mnogo nas je vreme sačuvalo. Tako da nisam primetila te strašne pritiske u kulturi, kao što se dešavalo na FDU kada su izbacili velikog redatelja i profesora Sašu Petrovića, a Lazara Stojanovića osudili tri godine robije… Podele su između onih koji moraju da glasaju za vlast i onih koji ne glasaju: ovo društvo je poremećeno i podeljeno… Možda će se sutra okupiti neki ljudi, neki novi, neki stari, ali za sada od toga nema ništa… Verujem da će se probuditi neka energija i ljudi će se pobuniti. Verujem da će to biti radnici, neki zbog egzistencije, drugi zbog svojih prava i nekih sloboda… Ovo je zemlja da umreš od smeha.”


„Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme.[1]


„Energiju nalazim u pobuni i u suštini sam jako tužna i nesrećna jer stalno vidim nešto što ne valja, a sve ne valja. Od malih stvari, od najmanjih stvari – od doma zdravlja, od đubretara, posečenog drveta, od nepravdi koje stalno gledaš. Imam to strašno osećanje pobune i strašnu potrebu da to popravim. Kao građanka, stalno vidim nepravde i stalno imam taj osećaj da se bunim.[2]


„Treba da izađemo na izbore, zato što su zaista neophodne promene. Pređeno je deset crvenih linija. Nemojte da govorite da ne znate za koga da glasate. Evo, pomoći ću vam, sigurno ćete znati za koga nećete. U životu je često najvažnije da znate šta nećete, pa ćete lakše shvatiti šta želite. Budite oprezni i za to „koga bilo”.[3]


Dragan Nikolić mi je bio možda jedini drug u životu i najbliži. Toliko smo bili bliski, to je jedna prisnost bila, potpuno poveravanje. To je dugo trajalo, onda sam im bila kuma. To je prešlo u jedno građansko druženje, koje je takođe bilo sa puno poverenja. Bili smo bliski u svemu, u slici sveta, u razgovorima, nije bilo ništa oportuno u našem odnosu. Tu je bila i Milena, sa njom sam imala jednu posebnu neku žensku solidarnost.[4]


„Istina je jedini mogući način življenja. Ona je moje oružje i moj štit. Jedino je vredno biti iskren. Istina je originalna, lako prepoznatljiva i uvek dobrodošla zato što je i veoma inspirativna. Jedino ona daje nadu ljudima. Najviši cilj u životu je biti iskren. Kad izgubimo ovu strast izgubili smo sebe.[5]


Reference

[uredi]