Saadi
Abu-Muhamad Muslihu-ud-Din Mušrif ibn-Abdulah Širazi, poznatiji pod književničkim pseudonimom Saadi ili takođe poznat i kao Saadi od Širaza (1210 - 1291 ili 1292) je bio jedan od velikih persijskih pesnika i književnika srednjovekovnog doba.
Citati
[uredi]„Koristi sladak jezik, ljubaznost i nežnost i možda ćeš uspeti da vodiš slona sa dlakom.”
„Šta god se proizvede na brzinu, lako propada.”
„Preterana ozbiljnost izaziva mržnju. Preterana popustljivost, međutim, slabi autoritet.”
„Onaj ko ne ume da obuzda svoj bes, često oprašta krivcima.”
„O najdraži svojih očeva, naučite zanat jer se na imovinu i bogatstvo sveta ne treba oslanjati; takođe, srebro i zlato su prilika da budeš u opasnosti jer ih ili može lopov ukrasti odjednom ili vlasnik postepeno trošiti; ali profesija je živa fontana i trajno bogatstvo; i iako profesionalan čovek može izgubiti bogatstva, to nije važno jer je profesija sama po sebi bogatstvo i gde god išli, uživaćete poštovanje i sedeti na visokim mestima, dok će oni koji ne znaju zanat skupljati mrvice i doživeti poteškoće.”
„U Isfahanu sam imao prijatelja koji je bio ratoboran, vatren i lukav....posle dugog vremena sam ga sreo: „O lovcu na tigrove! uzviknuo sam, šta te je učinilo da izgledaš oronulo kao stari lisac?“ Nasmejao se i rekao: „Od dana rata protiv Mongola, izbacio sam iz glave misli o borbi. Tada sam video zemlju prošaranu kopljima poput šume od trske. Podigala se kao dim prašina sukoba; ali kada sreća nema, od kakve je koristi bes? Ja sam onaj koji, u borbi, može koplje proturiti kroz prsten u šaci; ali, kako se moja zvezda i ja nismo sprijateljili, okružili su me sa svih srtrana. Iskoristio sam priliku za beg, jer se samo budala bori sa sudbinom. Kako mi moj šlem i oklop mogu pomoći, kada mi moja blistava zvezda ne pokazuje naklonost? Kada ključ pobede nije u šaci, niko ne može probiti vrata pohoda golim rukama.
Neprijatelj je bio kao čopor leoparda, a svi jaki kao slonovi. Glave heroja su bile obložene gvožđem, kao i kopita konja. Terali smo svoje arapske pastuve i kad su obe vojske naišle jedna na drugu, reklo bi se da su srušilo nebo na zemlju. Od kiše strela, koje su padale kao grad, oluja smrti se rađala na svakom koraku. Nijedan od naših vojnika nije izašao iz borbe a da mu oklop nije bio natopljen krvlju. Nisu naši mačevi bili tupi, već je to bila osveta zvezda loše sreće. Nadjačani, predali smo se, kao što bi se riba predala, i iako je zaštićena krljuštom, uhvaćena je kukom i mamcem. Pošto je sreća okrenula svoje lice, beskoristan je bio naš štit protiv strela sudbine.”