Robert Muzil
Robert Muzil (6. novembar 1880 — 15. april 1942) je bio austrijski inženjer, pisac, esejista i dramaturg. Pripadao je pokretu modernizma.
Citati[uredi]
„Nemamo previše intelekta i premalo duše, ali premalo intelekta u pitanjima duše.”
„Matematika je smeli luksuz čistog razuma, jedan od retkih koji su danas ostali.”
„Postoji samo jedan način na svetu da učinite osobu ili stvar lepom: da je volite.”
„Da se preko izabranih demokrata može projicirati volja naroda, je naravno samo privid. Ali, ako to predstavlja pokušaj da se o pitanjima različitih interesnih grupa umesto pištoljem i nožem odlučuje glasanjem, onda je to humaniji i čovečniji postupak.”
„U životu moramo da izdržimo mnogo toga što sigurno boli više od vešanja.”
„Da li je opšti zakon da u nama postoji nešto što je jače, veće, lepše, strastvenije, mračnije od nas?”
„Mnogo pričati o sebi smatra se znakom gluposti. Međutim, čovečanstvo prilično snalažljivo zaobilazi ovo ograničenje – zahvaljujući pesnicima!”
„A najveća od misli je sposobna da stane u svaku glavu.”
„Pokušavam da doprinesem duhovnom ovladavanju svetom.”
„Kada se voli, sve je ljubav, čak i ako je povezano sa bolom i mržnjom.”
„Postoji krug pitanja koji ima veliki obim i nema centar, a sva ova pitanja glase: 'Kako ću živeti?'”
„Zadatak književnosti je da napiše ne ono što jeste, već ono što bi trebalo da bude.”
„Plemenitost duha, u poređenju sa tradicionalnom, ima tu prednost što je čovek može sebi pripisati.”
„Aforizme treba da piše samo neko ko vidi velike veze.”
„Oni koji ignorišu ono što žele moraju barem da znaju šta drugi žele.”
„Zašto se podižu spomenici velikim ljudima? Čini se da je ovo posebno sofisticirana prevara. Pošto im se u životu više ne može nauditi, kao da su bačeni, sa spomen-kamenom oko vrata, u more zaborava.”
