Роберт Музил
Роберт Музил (6. новембар 1880 — 15. април 1942) је био аустријски инжењер, писац, есејиста и драматург. Припадао је покрету модернизма.
Цитати
[уреди]„Немамо превише интелекта и премало душе, али премало интелекта у питањима душе.”
„Математика је смели луксуз чистог разума, један од ретких који су данас остали.”
„Постоји само један начин на свету да учините особу или ствар лепом: да је волите.”
„Да се преко изабраних демократа може пројицирати воља народа, је наравно само привид. Али, ако то представља покушај да се о питањима различитих интересних група уместо пиштољем и ножем одлучује гласањем, онда је то хуманији и човечнији поступак.”
„У животу морамо да издржимо много тога што сигурно боли више од вешања.”
„Да ли је општи закон да у нама постоји нешто што је јаче, веће, лепше, страственије, мрачније од нас?”
„Много причати о себи сматра се знаком глупости. Међутим, човечанство прилично сналажљиво заобилази ово ограничење – захваљујући песницима!”
„А највећа од мисли је способна да стане у сваку главу.”
„Покушавам да допринесем духовном овладавању светом.”
„Када се воли, све је љубав, чак и ако је повезано са болом и мржњом.”
„Постоји круг питања који има велики обим и нема центар, а сва ова питања гласе: 'Како ћу живети?'”
„Задатак књижевности је да напише не оно што јесте, већ оно што би требало да буде.”
„Племенитост духа, у поређењу са традиционалном, има ту предност што је човек може себи приписати.”
„Афоризме треба да пише само неко ко види велике везе.”
„Они који игноришу оно што желе морају барем да знају шта други желе.”
„Зашто се подижу споменици великим људима? Чини се да је ово посебно софистицирана превара. Пошто им се у животу више не може наудити, као да су бачени, са спомен-каменом око врата, у море заборава.”
