Radislav Krstić
Radislav Krstić (15. februar 1948) je bivši general Vojske Republike Srpske koji je učestvovao u ratu u Bosni i Hercegovini tokom raspada Jugoslavije.
Citati[uredi]
„Kad se naše vozilo našlo u blizini zgrade „Tehničkog pregleda“, na nas su muslimanske snage otvorile uragansku vatru. Čim je zapucalo, osetio sam pogodak u kuk, a kad sam se hteo sageti, pogodili su me u desnu podlakticu. Dok je trajala pucnjava, jedan vojnik pao je mrtav po meni. Vozač je bio pogođen u grudni koš i nogu. Ipak, nas je nekako izvuako do benzinske pumpe u Slavinovićima, gdje je izgubio svest. Vidio sam kako njihovi vojnici iz rovova ubijaju vojnike koji su iskakali iz kamiona i bežali prema nekim obektima. Ležali smo u jarku sakriveni, preko oka sam vidio 15 do zuba naoružanih vojnika, koji su nam psovali majku četničku. Gledali su kako tiho umiremo, jedan od njih je krenuo nožem prema prema nama. Neko iz njegove grupe je dobacio: “Hajde, pusti ih, vidiš da ljidi umiru“. Jedan je dobacio: “Zakolji četnika“. Kleknuo mi je na grudi, uhvatio me za kosu, potom je desnom rukom izvadio pištolj, gurnuo mi cev u usta i opalio. To mu nije bilo dovoljno, neko vreme me gledao dok umirem. Nisam mogao više da ga gledam, okrenu sam glavu, udario me tri puta u desnu stranu vilice i jednom u grudi. Kao da mi je Bog šapnuo da se napravim mrtav, odglumio sam mrtvačke trzaje i ostavili su me. Vozač pored mene je odglumio da je mrtav i njega nisu dirali.Tu smo ostali sve dok nije došlo sanitetsko vozilo. Pitatli su: “Ako ima neko živ, nek se javi“. Javili smo se pa šta nam bude. Odveli su naz do Doma za nezbrinutu decu i postavili ih oko nas - da nas ne bi snajperisti pobili. Ostaće mi prijatno sećanje na jednog mališana koji me odozgo gledao svojim žalosnim okicama, pomilovao me po kosi i rekao mi: “Čiko, biće sve dobro, biće sve dobro“.”
