Natanijel Hotorn
.jpg)
Natanijel Hotorn (4. jul 1804 — 19. maj 1864) je bio američki romanopisac i pisac kratkih priča.
Citati[uredi]
„Najveća prepreka da se bude heroj je sumnja da li neko možda neće pokazati da je budala; najistinskije junaštvo je odupreti se sumnji; i najdublja mudrost, da se zna kada mu se treba odupreti, a kada mu se pokoravati.”
„To je jedna od onih simboličkih scena, koje um vode ka osećanju, ali ne i koncepciji, Svemoći.”
„Planine su nepropadni spomenici Zemlje. Oni moraju stajati dok ona traje, i nikada ne bi trebalo da budu posvećeni običnim velikanima svog doba i zemlje, već samo moćnicima, čija je slava univerzalna, i koje će sva vremena činiti slavnim.”
„Nisam živeo, nego samo sanjao da živim.”
„U mladosti muškarci su skloni da pišu mudrije nego što zaista znaju ili osećaju; a ostatak života možda neće besposleno provesti u shvatanju i ubeđivanju u mudrost koju su davno izgovorili.”
„Sreća na ovom svetu, kada dođe, dođe slučajno...”
„Da je čitavo čovečanstvo intelekt, ono bi se neprestano menjalo, tako da bi jedno doba bilo potpuno drugačije od drugog. Veliki konzervativac je srce, koje ostaje isto u svim vekovima; tako da su opšta mesta stara hiljadu godina delotvorna kao i uvek.”
„To u velikoj meri doprinosi moralnom i intelektualnom zdravlju čoveka, da stekne naviku druženja sa pojedincima za razliku od njega, koji malo mare za svoje aktivnosti, i čiju sferu i sposobnosti mora izaći iz sebe da bi cenio.”
„Moje bogatstvo je donekle ličilo na bogatstvo osobe koja bi trebalo da ima ideju da izvrši samoubistvo, i, sasvim van njegovih nada, da se sretne sa srećom da bude ubijena.”
„Moje srce je bilo stanište dovoljno veliko za mnoge goste, ali usamljeno i prohladno, i bez kućne vatre. Želeo sam da zapalim jednu! Činilo se da san nije tako divlji.”
„Neka muškarci drhte da osvoje ženinu ruku, osim ako sa njom ne osvoje i najveću strast njenog srca.”
„Zločin jedne generacije živi u uzastopnim...”
„Svet duguje sve svoje dalje impulse bolesnim ljudima. Srećan čovek se neizbežno ograničava u drevne granice.”
„Mislim da niko ne bi trebalo da čita poeziju, ili da gleda slike ili statue, ko u njima ne može da nađe mnogo više nego što je pesnik ili umetnik zapravo izrazio.”
